Наиме, чека се враћање још око 80.000 хектара пољопривредног земљишта, од чега је већина у Војводини. Враћено је само 20 одсто потраживаног, односно петина одузетог пре седам и више деценија.
По плановима Агенције за реституцију, ове и наредне године треба да буде враћено готово 50 одсто одузетих површина, мада се реституција одлаже због мноштва евидентних проблема, што доводи до чињенице да повраћај одузетих ораница иде споро. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић објашњава да је земљиште у Србији највреднији ресурс, али, будићи да ова држава има велики земљишни фонд – око 650.000 хектара – сам поступак реституције не може га угрозити.
– Међутим, на терену смо видели да су значајне површине узурпиране, да их многи користе под привилегованим условима, као и да је много ораница формално у рукама задруга, али их оне нелегално издају у закуп –указао је Секулић. – На међународној конференцији у Прагу 2012. године јавно је речено да је око 100.000 хектара земље у Србији у сивој зони.
Он разлог за споро враћање одузетих њива види и у Управи за пољопривредно земљиште при Министарству пољопривреде. Наиме, Секулић тврди да Управа улаже жалбу на решење о сваком враћеном хектару и тако одуговлачи правоснажну одлуку. По његовој оцени, проблем представља и одуговлачење с изменама Закона о одузетој имовини, којима би било олакшано враћање комасираних ораница за које је тешко одредити тачне катастарске парцеле јер је у међувремену земља препарцелисана.
– Предлог је био да се, уколико није могуће вратити земљу из једне катастарске општине, врати њива исте категорије из друге. Чак и када се донесу те измене, оне ће успорити повраћај њива, али их неће зауставити. Уколико би се закон изменио, све њиве би биле враћене за мање од три године. У супротном, процес ће трајати још пет-шест година, будући да се годишње врати око 11.000 хектара. Агенција се бори за „обичне” људе и они који желе да нас уплаше треба да знају да то неће моћи – рекао је Секулић. – Када се све сабере и поступак реституције буде окончан, земља коју ће назад добити укупно и грађани и црква биће мања од имовине којом управљају три јача привредника у Војводини. Пракса из претходних година показала је да је реституција земљишта пуна проблема и да власницима и наследницима не преостаје ништа друго до да буду стрпљиви. Највећи проблем у целом процесу и даље су неуређени имовински односи, лоша евиденција државног пољопривредног земљишта, узурпација на терену, нејасни имовински односи који иду наруку онима који нелегално користе то земљиште и на основу тога остварују велике приходе.
Координатор Мреже за реституцију Миле Антић тврди да се заправо поступак враћања пољопривредног земљишта продужава и због тога што на свако решење о враћању имовине Правобранилаштво улаже жалбу.
– Реч је о обрадивом земљишту, највећим делом у Војводини, али је сличан случај и у остатску Србије – истиче Антић. – То земљиште је узурпирано, обрађује се или се даје у закуп, док профит стичу они који ни динар не дају у буџет.
Чак 90 одсто од 2.000 грађана са севера Бачке који захтевају реституцију тражи враћање одузетог пољопривредног земљишта. Они потражују укупно око 13.000 хектара, а до сада им је враћено свега 330. Суботичко Удружење грађана за поврат одузете имовине тражило је измену Закона увођењем клаузуле о супституцији пољопривредног земљишта, у нади да ће им омогућити брже и праведније враћање одузете земље.
Љ. Малешевић
Прво натура па тек онда обвезнице
Законом о враћању одузете имовине предвиђена је и додела обвезница у вредности одузете имовине у наредних 15 година, али се предност даје враћању у натури.
За обештећење на тај начин предвиђено је две милијарде динара, а исплата ће почети од априла 2018. године.
