ШТА СЕ ДОГАЂА СА ГЛАВНОМ СВЕТСКОМ ВАЛУТОМ? Долар пао на најнижи ниво од 1973. године
Амерички долар је имао најслабији почетак године од 1973. године, вођен политиком америчког председника Доналда Трампа, растућом забринутошћу због јавног дуга и притиском на независност Федералних резерви.
Индекс америчког долара пао је за 10 процената у првих шест месеци 2025. године, што је његов најгори учинак од краја Бретонвудског система, који је био заснован на златном стандарду долара.
Неуредна трговинска политика
Обично, увозне тарифе јачају валуту, али Трампова непредвидива трговинска стратегија, заједно са растућим јавним дугом и притиском на Фед да смањи каматне стопе, резултирала је управо супротним: долар слаби, преноси Индекс.
У априлу је Трамп унео хаос у глобални трговински систем увођењем такозваних „реципрочних тарифа“ – прилагођених свакој земљи, са образложењем да САД пате од неправедних баријера светској трговини.
Због тржишних превирања и страхова од рецесије, привремено је суспендовао царине на 90 дана како би се омогућио простор за преговоре.
Рок није чврсто одређен, ако преговори напредују. Али разговори са различитим земљама често се нагло завршавају – на пример, Трамп је нагло отказао разговоре са Канадом о њиховом закону о дигиталним услугама, који је Отава потом повукла.
Притисак на Федералне резерве
Још један кључни фактор слабости долара је Трампово неконвенционално понашање према монетарној политици, укључујући директан притисак на независност Феда.
Трамп је отворено критиковао председника Феда Џероума Пауела, називајући га „глупим“ и „тврдоглавим“, тврдећи да високе каматне стопе узрокују да САД губе милијарде долара. Тренутна кључна каматна стопа Феда је између 4,25 и 4,50 одсто, а Трамп позива на смањење од чак 3 процентна поена.
Међутим, ниже каматне стопе би додатно ослабиле долар, иако Фед за сада одлаже смањење тарифа јер жели да види да ли ће царине поново подстаћи инфлацију, која је последњих месеци у опадању.
Страх од инфлације
– Тренутно смо у позицији да сачекамо и видимо како ће се економија развијати пре него што променимо нашу политику – рекао је Пауел Комитету за финансијске услуге Представничког дома 24. јуна.
– Инфлација царина ће вероватно порасти – додао је.
– Не знамо колико ће се тога пренети на потрошаче. Морамо сачекати и видети – рекао је Пауел.
Он је признао да инфлација можда неће порасти колико се очекује, што би могло убрзати смањење каматних стопа. Такође је рекао да би нагли пораст незапослености могао да подстакне Фед да брже реагује.
– Ако инфлација није тако јака као што мислимо, то би значило да морамо раније да смањимо каматне стопе – рекао је. Али када су га питали да ли ће се то догодити већ у јулу, одбио је да одговори.