БЕОГРАД: Сетва кукуруза је на прагу, а пољопривредни произвођачи у Србији немају разлога за страх будући да има довољно семенског материјала, кажу саговорници Танјуга и наводе да је велики део њих већ обезбеђио како репроматеријал, тако и ђубриво.
Заменик директора Института за кукуруз "Земун Поље" Миодраг Толимир каже да би пролећна сетва кукуруза могла почети за око двадесетак дана у нижим регионима и топлијим земљиштима, а да је највећи део пољопривредника већ обезбедио семе кукуруза.
Око 70 процената тржишта је снабдевено, а остатак пољопривредника ће то учинити пред саму сетву.
Толимир каже да тај инстутут, као и Институт за ратарство и повратство у Новом Саду могу одговорити изазову у новонасталним околностима, и обезбедити да пољопривредници имају довољно семена за предстојећу сетву.
Истиче и да у новонасталој ситуацији услед ванредног стања не треба дозволити никакве спекулативне радње, односно повећавати цене.
"Институт за кукуруз је припремио довољне количине квалитетног семена, имамо добар асортиман и нећемо подизати цене", рекао је саговорник Танјуга.
Истиче да се у Србији сеје око два милиона сетвених јединица, а да је семе тог института на тржишту заступљено са око 20, 25 одсто.
Уколико се јави недостатак, може се надоместити и то неће бити проблем, каже он и додаје да постоји још толико залиха и да нема места за бојазан да неће бити довољно семена.
Председник Удружења "Жита Србије" Вукосав Саковић каже да се пољопривредници не жале на недостатак репроматеријала и да сада готово сви озбиљни пољопривредни произвођачи већ имају обезбеђен семенски материјал и ђубриво.
"Не очекују се проблеми те врсте, у самој сетви евентуално ће можда неко заменити један хибрид другим, али мало је реално да ће остати без семена будући да се добар део и страних сорти производи код нас. Не очекујемо недостатак ни семена, ни ђубрива, а за хемију има довољно времена да се припреме", рекао је Саковић Танјугу.
Истиче да кукуруз полако "враћа своју популарност" и да се сетва очекују на око милион хектара, више него лане, соја на 240.000 хектара и сунцокрет на око 230.000 хектара.
Иначе, Министарство пољопривреде објавило је недавно претпостављене цене за десет пољопривредних производа који су највише заступљени на нашим ораницама и у воћњацима.
Циљ је како истичу, да се направи годишња пројекција цена доминантних пољопривредних производа у структури домаће производње.Анализе су за сада урађене за десет производа и очекује се да ће тај списак бити допуњен у наредном периоду.
Цене су дате за пшеницу, кукуруз, соју, свиње, говеда, боровницу, малину, шљиву, паприку, кромпир.Прогнозу цена и ценовних кретања урадио је СЕЕДЕВ током јануара 2020.
За израду су коришцени бројни светски извештаји, берзански извештаји, урађена је анализа трендова, мерени су утицаји на цене, процењивани ризици, обављани бројни интервјуи са уцесницима у тржишном ланцу, да би се, користећи логичке закључке урадила прогноза очекивања кретања цене у 2020. и очекивања њене величине.
Анализа СИДЕВ-а указује да се, што се тиче пшенице, очекује просечна цена око 160 евра по тони с одређеним варијацијама током године.Највећу цену жито ће достићи пред жетву, а најнижу у време жетве.Очекивања су да ће цена у пролеће прво почети да се снижава, а да ће у јесен бележити раст.
Просечна претпостављена цена кукуруза износи 140 евра по тони са варијацијом плус-минус 15 евра.
Када је рец о соји, њена цена це се кретати измеду 320 и 340 евра. Имаце благи тренд раста док не буду објављени подаци о засејаним површинама и очекиваним временским приликама у свету и код нас, када се очекује наредна процена за другу половину 2020. године.
Ипак, очекује се да ће и цена соје бити благо већа него 2019. године, наводи се у извештају.Највеће турбуленције очекују се на тржишту свињског меса због ширења афричке куге свиња у свету.
У анализи се наводи да ће просечна цена "живе ваге" свиња бити 142 евра (1,42 евра по килограму) и да ће имати тренд раста у првој половини године.
Процене су, истиче се, засноване на претпоставкама да ће се производња увећавати као последица раста цена и очекивања, као и да ће Кина наставити да повећава увоз који би у овој години требало да достигне 3,5 милиона тона (у 2019. забележен је увоз од 2,6 милиона тона).
