Међу онима који ових дана сеју слатки корен је пољопривредник из Кисача Јозеф Фокман, ког смо затекли на радном месту у ченејском атару. Са земљорадничком задругом из Кисача грчка компанија „Хеленик шугар” склопила је уговор о овогодишњој сетви репе на 90 хектара, а један од коопераната је и Фокман.
За шећерну репу се, каже тај кооперант земљорадничке задруге, определио јер зна унапред колико ће добити новца по вађењу слатког корена.
– С грчком компанијом „Хеленик шугар” уговорено је да тона репе кошта 34 евра, а уколико дигестија буде изнад 15,5, на сваку тону компанија ће дати још евро, што практично значи да ће тона коштати 35 евра – каже Фокман, и додаје да Грци плаћају пољопривредницима и половину издатака за семе.
Вели да не верује да ће дигестија бити изнад 15,5 јер сваке године буде све нижа.
– Лане сам имао репе на десет хектара и у почетку је дигестија била 16, а онда је пала на 14 и напослетку је просек био 15,9. Ипак, принос је био врхунски – 80 тона – истиче наш саговорник, и додаје да ће ове године репе посејати на 12 хектара, и да ће је сејати и његова два сина, али сва тројица свако за себе.
У Пословном удружењу за индустријско биље очекују да ће шећерна репа заузети између 40.000 и 45.000 хектара, док је прошле године била посејана на свега 29.000 хектара.
Само пре три године – 2017. – слатки корен вадили смо с близу 60.000 хектара.
На нагли пад површина под репом утицала је цена готовог производа, јер се у радњама килограм шећера продавао између 60 и 65 динара, док се већ месец дана у продавницама не може наћи килограм шећера за 65 динара и испод тога, већ се креће близу 70 динара, што може бити разлог да шећерна репа буде занимљива ратарима. Мада и стимулације које шећеране дају пољопривредницима такође могу покренути земљораднике да се опет баве репом.
Директорка Пословног удружења за индустријско биље Олга Чуровић каже да треба сачекати још неко време да би се дао коначно податак о томе да ли су тачне претпоставке да ћемо под репом имати и до 45.000 хектара.
– Постоје реалне шансе да се ратари у последњи час определе за сетву шећерне репе јер шећеране дају добре погодности да се репа врати на њиве – казала је Олга Чуровић.
Имамо шећера за себе и за друге
Србија је лане прерадила 400.000 тона шећера, док је домаћем тржишти потребно 220.000 тона па је 180.000 тона био вишак, за инотржиште. Лане је наш шећер продаван у извозу за 387 долара тона, док је 2014. године Србија шећер продавала за близу 550 долара тону, што довољно гооври о томе колико је цена те намирнице пала за пет година.
Др Живко Ћурчић из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду поручује да је време идеално за сетву јер земља није више влажна.
– На огледном пољу института репа коју смо посејали пре извесног времена је већ никла, а ове седмице сејемо још једну парцелу на огледном пољу – казао је др Ћурчић. – Пољопрвредници који су одлучили да сеју шећерну репу сада имају идеално време да изађу на њиве и обаве посао
З. Делић
Фото: С. Шушњевић
