Међу пољопривредницима влада незадовољство ценама овогодишњих ратарских култура, али се плаше и ћуди климе.
На колико хектара ће ове јесени бити посејано пшенице још се вага, али вероватно неће прећи лањске површине од 570.000 хектара, каже Здравко Шајатовић из „Житоуније”, сматрајући да ће ратари ове јесени пшеницу сејати, ако ни због чега другог, оно због плодореда.
Он наводи да ратари добро знају да треба да сеју декларисано семе, али, правећи сопствене рачуне, тога се не држе строго па је тако у лањској жетви било чак 80 одсто жита за сточну храну, док је у овогодишњој тај однос био бољи, пола-пола.
Ратари су у дилеми и у погледу коштања пшенице. Одмах после жетве слабо се трговало и током јула и августа је ка инотржишту отишло свега 61.000 тона по 18 динара или мало изнад, док је лане у тим месецима продато чак 405.000 тона. Сада је пшеница од 17,2 до 17,5 динара килограм, а током априла и маја достигла је била чак 24 динара, па ето разлога што се земљорадници колебају да ли ће ове јесени сејати пшеницу, истакао је Шајатовић.
Директор „Жита Србије” Вукосав Саковић послао је поруку да је после избора које семе сејати најважније да оно буде дорађено јер је то битно због могућих временских непогода.
Уочи ове жетве, због великих киша, много пшенице је завршило као сточна храна јер неквалитетно семе није издржало велику влагу, казао је Саковић, наводећи да се сада чини да је међу земљорадницима мање интересовање за сетву пшенице, а разлог за то он види у већим приносима који се могу добити од сунцокрета и соје.
Он каже да „Жита Србије” рачунају да би под пшеницом требало да буде 550.000 хектара.
Код нас се пшеница сеје између 5. и 25. октобра, премда стручњаци с Инситута за ратарство и повртарство, на основу вишегодишњег праћења усева, кажу да је рок за сетву жита између 10. и 20. октобра.
Колико ће ратари послушати савете зависиће од дубине yепа сваког ратара. Пољопривредник из Сенте Ференц Шоти каже да се прирема за сетву, да ће ове јесени примат дати житу науштрб јечму и да је одлучио да купи семе, за разлику од ранијих година, када је користио и сопствено с тавана.
Уочи сетве, министар пољопривреде Бранислав Недимовић упозорио је ратаре на то да користе сертификовано семе с декларацијама, а не сопствено настало у домаћој радиности.
Рачунам да ћу посејати десет до 15 јутара пшенице и да ће ми требати око две тоне семена, казао је Шоти.
У Банату је пшеница била својевремено највише заступљена у односу на друге културе па су очекивања да ће се зеленити и ове зиме, али председник Савеза пољопривредника Баната Драган Клеут каже да неће бити заступљена као што је била протеклих година.
Знамо да треба да сејемо семе са сертификатом, али у недостатку новца се сналазимо па сејемо и оно из наше продукције, истакао је Клеут и додао да ће сетва имати три цене.
По његовим речима, они који буду купили семе и сејали жито на њиви узетој у аренду, по хектару ће морати да издвоје око 110.000 динара, ратари који на својој њиви сеју декларисано семе имаће трошак око 80.000 динара по хектару, а они који буду сејали своје семе на свом имању проћи ће најјефтиније, око 60.000 динара по хектару.
З. Делић
