По речима Сање Подунавац-Кузмановић, професорице на Технолошком факултету у Новом Саду и председнице СРНЕ, удружење постоји више од годину дана; броји 125 чланица, а циљ је да успостављање сарадње науке и привреде и оснаживање и научница и предузетница.
- С две студенткиње, а данас колегинице с Технолошког факултета, решила сам да окупим све који желе да допринесу промоцији и популаризацији науке уз јачање односа између жена и девојака у науци и просвети, кроз умрежавање на различитим нивоима, а посебно кроз развијање женске солидарности – објашњава проф. др Подунавац-Кузмановић. - Са поносом могу да кажем да смо успеле да повежемо различите генерације како би уз размену искустава и знања допринеле премошћавању генерацијског јаза. Један од наших циљева је да стварамо мрежу успешних научница које ће своја знања и искуства пренети млађим колегиницама, истраживачицама, студенткињама, ученицама јер је то јако важно пошто је младима потребно да имају узор. Наша жеља је да девојчице буду загледане у научнице, а дечаци у научнике.
Подстицање предузетничке културе
Недостатак наставног и практичног курикулума из области предузетништва на академском нивоу је само један од сегмената на коме је потребно радити у будућности, а у циљу подстицања предузетничке културе потребно је увођење основа предузетничког начина размишљања и на ранијим нивоима образовања - Удружење научница Србије СРНА планира да у будућности организује обуке за стицање додатних вештина научница непходних за дубљу сарадњу са привредом или улазак у предузетништво.
Велики део енергије овог удружења усмерен је ка јачању женског предузетништва, а како наша саговорница каже, потребно је да се и наука и предузетништво, па наравно и женско, боље повезежу у корист свих.
- Насупрот закључку који се може извести из чињенице да је у нашој земљи само три одсто иновација реализовано у сарадњи приватног сектора и академских институција, односно да фокус научних истраживања није на њиховој практичној применљивости, велики број наших научница и научника у оквиру мултидисциплинарних истраживачких тимова ради на решавању проблема с којима се сусреће привреда, али и решавању друштвених проблема чија научна решења могу да нађу директну примену у привредном сектору. У неким од тих истраживања учествују и чланице нашег удружења - развој иновативних прехрамбених и фармацеутских производа, развој одрживих технологија производње биолошких препарата за пољопривреду, пројектовање зелених решења за проблеме управљања површинским водама и падавинама, валоризација агроиндустријског отпада у циљу добијања производа са додатом вредношћу са широким спектром примена у различитим гранама индустрије итд.
По њеним речима, једна од добрих пракси је успостављање система индустријских доктората, чиме се обезбеђује високостручан кадар за рад на развојним активностима у привредном сектору, а са друге стране и извор финансирања истраживања за научноистраживачке институције и основа за успостављање дугорочне сарадње науке и привреде кроз трансфер дела истраживача из науке у привредни сектор.
- Будући да је у нашој земљи тренутно само два одсто истраживача ангажовано у привреди, што је знатно испод међународног просека јер је у Европској унији овај проценат 46 одсто, увођење система индустријских доктората би био добар начин за успостављање здраве сарадње науке и привреде. Такође, велики удео иновација развијених у оквиру научно- истраживачког рада има тржишни потенцијал који би могао бити реализован у оквиру спин офф компанија, али је та то неопходно дефинисати законодавни оквир, промовисати позитивне примере и на јачати капацитете истраживача за предузетништво.
Д. Млађеновић
