Нина Кобиљски, мајка убијене девојчице, данас је у наставку свог сведочења говорила и о Кецмановићима и рекла да није исправно било што су држали толику количину оружја у кући, као ни то што нису помогли свом сину који је показивао знакове да није у реду.
“Он о проблему не прича, он узима оружје, пуца на главе и тела деце и на тај начин лечи депресију и фрустрације, на начин на који га је отац учио”, навела је Кобиљски причајући о малолетнику.
Њен супруг Драган Кобиљски је навео да је ћерка била његова мезимица и додао да се плаши да Кецмановићи буду на слободи, јер они, како тврди, неће заборавити да рукују оружјем никад.
- Ја сам отац стрељане Еме Кобиљски! Ми смо до тада имали бајку од живота, никада нам ништа није фалило, ми смо мислили да нам то припада. Само смо живели велику срећу - рекао је неутешни Драган Кобиљски на почетку свог излагања и додао да му је супруга Нина тог дана јавила да се у школи "Владислав Рибникар" догодила пуцњава. Он је потом објаснио како се осећао када је сазнао прво за пуцњаву, а затим и за стравичну вест.
- Стан је почео да ме гуши. Изашао сам напоље. Када ме је позвала Нина и саопштила ми да је наша Ема убијена, пао сам на земљу и лежао. Само једно питање - Зашто?
Након тога, рекао је да је своју мезимицу последњи пут видео када је ишао на препознавање, а то је описао уз потресне речи "била је лепа". У наставку сведочења Кобиљски је навео и да даље на Емин број телефона шаље поруке и да јој пише шта се дешава, као и да свако вече гледа у њену слику.
- Она као да ми каже "тата биће добро". Ема је можда особа која је мене највише на свету волела. Имали смо посебну везу. Не дамо никоме да нам одузме нашу Ему - кроз сузе је у препуној судници рекао Драган Кобиљски, који је потом описао шта га после свега узнемирава и забрињава.
- Забрињава ме што је породица дечака убице на слободи, али не зато што их мрзим, или се радујем њиховој несрећи, већ зато што та породица живи у амбијенту оружја, муниције и монотовљивих коктела. Мислим да ће они и даље знати да пуцају у чело, потиљке, бубреге ненаоружану децу. Ми као породице опет зависимо од њихове добре воље, да ли ће то да ураде или не. Узнемирава ме када адвокат човека који је створио највећег монструма на конференцији пренесе његове речи: "Нека раде шта хоће, породицу нека ми не дирају, а он је нама уништио светове!" Они као породица не знају шта су нам урадили. Имају арсенал, а не иду у војску. Има болесника у кући, а лекар је. Ужасава ме када такав човек каже: "Нисам крив!" Један свештеник нам је рекао "Емин избор је био да стане испед њега и да ми треба да поштујемо њен избор. На част је сваком родитељу да га дете превазиђе, а мене је Ема превазишла."
Бојан Асовић, отац друге убијене девојчице, рекао је да је и он тог дана умро, али да због млађег сина мора да настави да живи.
Његова супруга Марија Асовић је истакла да је 2.маја она са својом децом играла “не љути се човече” док су Кецмановићи спремали молотовљеве коктеле, указујући да то говори доста о породицама.
Асовић је навела и да није нормално што се родитељи дечака не осећају одговорним и додала да су крили да имају болесно дете да не би угрозии свој углед.
Након паузе сведочиће породице Негић и Анђелковић.
Тужбу је поднело укупно 27 тужилаца, односно чланова породица жртава масакра, а тужени су малолетник К.К. и његови мајка и отац.
Суд ће одлучивати о тужби и тек по окончању парничног поступка ће донети одлуку да ли у потпуности или делимично прихвата тужбени захтев породица, или га евентуално одбија.
Тужба је поднета у парничном поступку због накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица, као и на име претрпљеног страха.
Овом тужбом је затражена и новчана рента односно будуће давање одређеног износа новца од дана пресуђења па док за то трају услови - и то на име будуће нематеријалне штете за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица.
Пред овим судом води се и кривични поступак против оца и мајке дечака, као и власника и инструктора стрељачког клуба у којем је како се сумња К.К. учио да пуца, док је малолетник кривично неодговоран јер у тренутку масакра није навршио 14 година. Суд је у овом случају прихватио предлог Вишег јавног тужилаштва у Београду и затворио суђење за јавност.
Такође, води се и парнични поступак који су против Кецмановића, школе у којој се десио масакр и државе Србије и ту тужбу су поднели чланови породице Дукић чија је ћерка тог тада убијена.
Наставница историје која је тада тешко рањена недавно је такође поднела тужбу против родитеља малолетног К.К.
