Током прошле године у Србији заплењена 7,1 тона наркотика

У Ср­би­ји је то­ком 2022. го­ди­не за­пле­ње­на 7,1 то­на нар­ко­ти­ка, нај­ви­ше ма­ри­ху­а­не, чак 6,6 то­на, али ту су и ам­фе­та­мин, хе­роин, ко­каин, са­оп­ште­но је на кон­фе­рен­ци­ји Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва.
Droga/MUP Srbije
Фото: МУП Србије/Заплењена дрога

"Ова ко­ли­чи­на је ре­зул­тат 13.062 за­пле­на. Под­не­то је 10.070 кри­вич­них при­ја­ва и то је 8,9 од­сто ви­ше не­го у 2021. го­ди­ни", ре­као је др­жав­ни се­кре­тар у МУП-у Жељ­ко Бр­кић.

Ма­ри­ха­у­на је и да­ље убе­дљи­во нај­по­пу­лар­ни­ја дро­га у Ср­би­ји, ре­кло би се по за­пле­ње­ној кол­ли­чи­ни. У ра­ци­ја­ма ши­ром Ср­би­је за­пле­ње­но је чак 6,6 то­на ма­ри­ху­а­не, што је не­што ма­ње од 93 од­сто укуп­не ко­ли­чи­не ко­ја је за­пле­ње­на.

Ма­ри­ху­а­на је дро­га ко­ја се про­из­во­ди и код нас, па је по­ли­ци­ја упа­ла на 191 ло­ка­ци­ју где је га­је­на ова дро­га. От­кри­ве­не су 62 ла­бо­ра­то­ри­је, где се ка­на­бис га­јио у за­тво­ре­ном про­сто­ру, а про­на­ђе­не су и 192 план­та­же на отво­ре­е­ном.

На дру­гом ме­сту је ам­фе­та­мин, за­пле­ње­но је 71,4 ки­ло­гра­ма ове суп­стан­це. На тре­ћем ме­сту је хе­роин а по­ли­ци­ја је за­пле­ни­ла 61,1 ки­ло­грам ове дро­ге.

На че­твр­том ме­сту је та­ко­зва­ни МДМА, по­зна­ти­ји ме­ђу ко­ри­сни­ци­ма као ек­ста­зи, за­пле­ње­но је 50,5 ки­ло­гра­ма ове вр­сте нар­ко­ти­ка. На пе­том ме­сту, ма­кар по ко­ли­чи­ни ко­ју је за­пле­ни­ла по­ли­ци­ја, на­ла­зи се „дро­га бо­га­тих“ – ко­каин, за­пле­ње­но је чак 45,8 ки­ло­гра­ма ове дро­ге.

Про­тив 1.509 осо­ба под­не­те су кри­вич­не при­ја­ве због нео­вла­шће­не про­из­вод­ње и ста­вља­ња у про­мет опој­них дро­га, а про­тив још 8.570 осо­ба под­не­те су кри­вич­не при­ја­ве због по­се­до­ва­ња дро­ге.

Из по­ли­ци­је је, та­ко­ђе, са­оп­ште­но да је про­шле го­ди­не раз­би­је­но 10 ор­га­ни­зо­ва­них кри­ми­нал­них гру­па ко­је су се ба­ви­ле пре­про­да­јом дро­ге.


Це­на оста­ла иста

Це­на нар­ко­ти­ка на цр­ном тр­жи­шту је, пре­ма тврд­њи упу­ће­них, и про­шле го­ди­не би­ла иста и не ме­ња се већ ду­же вре­ме. На про­из­вод­ном тр­жи­шту ки­ло­грам ка­на­би­са про­да­је се по це­ни из­ме­ђу 1.200 и 1.400 евра по ки­ло­гра­му, док ви­со­ко­ква­ли­тет­ни сканк (хи­брид­на сор­та), уз­га­јан у за­тво­ре­ном про­сто­ру, ко­шта од 1.600 до 2.000 евра.

Ки­ло­грам ко­ка­и­на у Бе­о­гра­ду мо­гу­ће је на­ба­ви­ти по ве­ле­про­дај­ној це­ни од 35.000 до 50.000 евра.

По­ли­ци­ја у Ни­шу про­це­њу­је да се ки­ло­грам хе­ро­и­на на те­ри­то­ри­ји тог гра­да мо­же на­ба­ви­ти за 19.000 евра.

У Ср­би­ји и Се­вер­ној Ма­ке­до­ниј це­не син­те­тич­ких та­бле­та су ре­ла­тив­но ни­ске. Упу­ће­ни на­во­де да се пет та­бле­та ек­ста­зи­ја у Ср­би­ји мо­гу ку­пи­ти за око 25 евра и ове це­не су при­лич­но ста­бил­не у ре­ги­о­ну, осим у Ал­ба­ни­ји, где су знат­но ве­ће.


Ди­рек­тор Кан­це­ла­ри­је Вла­де Ср­би­је за бор­бу про­тив дро­га Ми­лан Пе­кић је кра­јем ју­на про­шле го­ди­не, по­во­дом Ме­ђу­на­род­ног да­на бор­бе про­тив зло­у­по­тре­бе и кри­јум­ча­ре­ња дро­га, ре­као да је Ср­би­ја и да­ље на цен­трал­но­бал­кан­ској ру­ти швер­ца дро­ге из Ази­је и Ал­ба­ни­је, и да­ље пре­ма Евро­пи, али је и да­ље тран­зит­на зе­мља, ко­ја се због до­брог ра­да по­ли­ци­је све ви­ше за­о­би­ла­зи.

"Ми­ни­стар­ство уну­тра­шњих по­сло­ва из­у­зет­но до­бро оба­вља свој по­сао, са ули­ца "ски­да" огром­не ко­ли­чи­не нар­ко­ти­ка. Нај­че­шће се за­пле­њу­је ма­ри­ху­а­на, ма­ње је за­пле­на хе­ро­и­на, али је еви­ден­тан по­раст ко­ка­и­на и син­те­тич­ких дро­га", ис­та­као је Пе­кић.

На осно­ву за­пле­на дро­ге по­след­њих го­ди­на, мо­же се ре­ћи да је при­мат у тр­го­ви­ни нар­ко­ти­ци­ма пре­у­зео Ниш. Овај град је, пре­ма ра­ни­јем из­ве­шта­ју Гло­бал­не ини­ци­ја­ти­ве про­тив тран­сна­ци­о­нал­ног ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­нал­на, упра­во кључ­на тач­ка за бал­кан­ску ру­ту тр­го­ви­не дро­гом, ко­ја до­ла­зи из Тур­ске.

„Ко­ри­дор из­ме­ђу Ни­ша и гра­ни­це из­ме­ђу Ср­би­је и Бу­гар­ске жа­ри­ште је тр­го­ви­не дро­гом. Ка­на­бис се кре­ће на ис­ток од Ал­ба­ни­је и Ко­со­ва, док хе­роин и син­те­тич­ке дро­ге ула­зе из Бу­гар­ске и иду ка за­па­ду, као и хе­роин и ка­на­бис ко­ји до­ла­зе из Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је. Иако је Ниш ак­тив­но чво­ри­ште кри­јум­ча­ре­ња, по­сто­ји и ре­ла­тив­но ве­ли­ко ло­кал­но тр­жи­ште за све вр­сте дро­га“, на­во­ди се из­ве­шта­ју Гло­бал­не ини­ци­ја­ти­ве про­тив тран­сна­ци­нал­ног ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла.

Ка­на­бис се из ју­жне Ср­би­је тран­спор­ту­је на се­вер пре­ко Бу­ја­нов­ца до Вра­ња. На­кон што је дро­га тран­спор­то­ва­на до Вра­ња, је­дан део пре­у­зи­ма­ју гру­пе из Ни­ша, Бе­о­гра­да или Но­вог Са­да, док се део ко­ри­сти за снаб­де­ва­ње ло­кал­них тр­жи­шта.

Пре­ма ста­ти­стич­ким по­да­ци­ма, ка­на­бис чи­ни ви­ше од 90 про­це­на­та укуп­не ко­ли­чи­не дро­ге ко­ју је срп­ска по­ли­ци­ја за­пле­ни­ла у по­след­њих де­сет го­ди­на, док се за­пле­не ве­ће од 10 ки­ло­гра­ма дро­ге мо­гу уочи­ти у но­вим зна­чај­ним жа­ри­шти­ма на ју­гу Ср­би­је па се та­ко ви­ше од 60 од­сто за­пле­на до­го­ди­ло на ју­гу Ср­би­је, ме­ђу ко­ји­ма је кљу­чан град Ниш.

Про­це­не Кан­це­ла­ри­је Ује­ди­ње­них на­ци­ја за дро­гу и кри­ми­нал, ука­зу­ју да око 60 до 65 то­на хе­ро­и­на го­ди­шње про­ђе кроз Ју­го­и­сточ­ну Евро­пу. Та­ко хе­роин из Тур­ске, пре­ко Бу­гар­ске сти­же и на За­пад­ни Бал­кан.

У из­ве­шта­ју Гло­бал­не ини­ци­ја­ти­ве про­тив тран­сна­ци­о­нал­ног ор­га­ни­зо­ва­ног кри­ми­на­ла, по­ми­њу се два глав­на то­ка хе­ри­о­и­на ко­ји до­ла­зе у ју­жну Ср­би­ју, а за оба је кљу­чан град упра­во Ниш. Због свог ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја овај град је кључ­но чво­ри­ште јер пред­ста­вља спој „пу­те­ва хе­ро­и­на“ ко­ји сти­жу са Ко­со­ва, из Се­вер­не Ма­ке­до­ни­је као и из Бу­гар­ске.

Ка­ко се ис­ти­че у из­ве­шта­ју Гло­бал­не ини­ци­ја­ти­ве, ки­ло­грам хе­ро­и­на на За­пад­ном Бал­ка­ну вре­ди от­при­ли­ке дво­стру­ко ви­ше не­го у Тур­ској и по­но­во удво­стру­ча­ва вред­ност ка­да се ка­сни­је про­да­је у ЕУ.

Пре­ма на­шем за­ко­ну, за оне ко­ји др­же, пре­но­се или по­сре­ду­ју у про­да­ји или ку­по­ви­ни нар­ко­ти­ка, пред­ви­ђе­на је ка­зна за­тво­ра од три до 12 го­ди­на. Ако се до­ка­же да је по­чи­ни­лац био део ор­га­ни­зо­ва­не кри­ми­нал­не гру­пе, нај­ма­ња за­твор­ска ка­зна је 10 го­ди­на,

Д. Ни­ко­лић

М. Бо­зо­кин

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести