У овом филму, мастер раду студента режије у класи Александра Давића на Академији уметности у Новом Саду, тајно се дилују књиге, у граду у којем је култура забрањена. За сваку књигу се добија година затвора, док средину трује локална "Сунчана ТВ", преко које њен власник Драган Злоковић Зли одређује и диктира стил и начин живота, што може да нам зазвучи врло познато.
– То је била моја потреба да кажем шта мислим и осећам, јер је то живот свих нас, пре свега мене и мог окружења, а онда, чини ми се, и великог броја најпре суграђана и житеља Србије, а онда и целог света, будући да је тема универзална. Та медијска манипулација је примењивана практично на целокупно човечанство у овом моменту. У иностранству је много више заступљенија, зато што су медији много моћнији. Све то је приказано кроз неки микросвет, који смо обрађивали у филму, и кроз тај, рецимо, измишљени град - каже за наш лист редитељ Вања Хован, коме је ово први дугометражни играни филм, а рађен је у продукцији новосадског Центра за развој визуелне културе.
Кола „гранде пунто” имају симболичку вредност у овом филму, потврђује Вања Хован, и објашњава да је то била полазна идеја. „Гранде пунто” је метафора ишчекивања нечег можда бољег, чему ми сви тежимо, додаје Вања Хован, и то је можда најбољи опис друштва у којем живимо од краја деведесетих, па на овамо, а своди се на ишчекивање неког бољег живота који, када коначно треба да ступи, можда и није баш такав какав смо очекивали.
Да ли би с бољим положајем културе било боље и целом нашем друштву? Вања Хован каже да дубоко верује у то, зато је и радио овај филм, и теми тренутне друштвене ситуације, не само код нас, него и у свету генерално, у филму приступио из тог угла.
– Стварно мислим да промена лежи у сваком од нас. Пре свега, мислим да ми треба да будемо ти који треба да се промене, најпре радом на себи, кроз културу наравно, јер је то нешто што оплемењује људски дух и чини човека квалитетнијом особом и људским бићем. Када би свако од нас завирио у себе и суочио се са својим проблемима и стварима које су запуштене унутар самих нас, сигуран сам да би онда и друштво у којем живе такви људи било много квалитетније, без обзира да ли је то наше друштво, или било које друго на свету, у овом моменту - сматра Вања Хован.
Овај филм није имао готово никакав буyет, Вања Хован духовито каже да "Гранде Пунто" не спада ни у категорију "лоу буyет" филмова, него у "но буyет", и зато је било напорно снимати овај филм и трајало је око пет година. Али, с друге стране, био је то, по речима Хована, јако позитиван и леп процес кроз који су пролазили, и та мањкавост продукције је надокнађена више него срдачном сарадњом људи који су учествовали у филму, а било их је преко 150.
Филм има велику глумачку екипу, у којој су и позната имена којима то није професија, као актерима "Државног посла", и радио водитељима Дашку и Млађи. У улогама су: Слободан Ћустић, Миливоје Обрадовић, Димитрије Аранђеловић, Сергеј Трифуновић, Никола Завишић, Дејан Ћирјаковић, Никола Шкорић, Јована Стипић, Младен Урдаревић, Дашко Милиновић, Александра Плескоњић, Гордана Каменаровић, Вера Хрћан Остојић, Верица Пејић, Предраг Момчиловић, Слободан Ђинић, Лука Морача, Виктор Силваши, Бојан Новаковић, и други.
– Познатија глумачка имена су показала више него срдачну сарадњу, били су више него отворени за све што се тиче саме тематике филма и нашег приступа целокупном раду – објашњава редитељ "Гранде пунта" Вања Хован. – Што се тиче ангажовања осталих људи, који су јавне личности, или који нису ни јавне личности нити глумци, било је то нешто са чим се досад нисам сусретао. Досад сам снимао кратке филмове, али нисам користио натуршчике као глумце. То ми је у овом пројекту било врло занимљиво и драгоцено, зато што сам сигуран да су они дали неку аутентичност филму и, можда чак и реалистичнији део, приближнији документарној форми. Чини ми се да смо на тај начин постигли још већу аутентичност коју смо желели, да увучемо гледаоца у неку атмосферу.
Н. Пејчић
