"Павле Павловић" је класик из 1975. године, снимљен у продукцији Центар филма, рестауриран је у оквиру пројекта Вип Кинотека - у сарадњи компаније Вип мобиле и Југословенске кинотеке.
Редитељ, сценариста и продуцент филма је Пуриша Ђорђевић, док улоге тумаче Беким Фехмиу, Милена Дравић, Слободан Ђурић, Раде Марковић, Љуба Тадић, Скендер Работина, Љубинка Бобић, Петар Божовић, Фарук Беголи, Свјетлана Кнежевић, Ђорђе Ненадовић, Стојан Аранђеловић, Миливоје Поповић-Мавид, Данило Стојковић, Душан Антонијевић, Војислав Брајовић, Добрила Стојнић, Тони Лауренчић, Весна Пећанац.
Главни јунак приче Павле Павловић, обичан човек и радник, а кроз његову животну причу редитељ гради слику о систему, друштву и држави Југославији средином 70-их година у којој влада корупција и непоштење, а појединац је у сваком смислу губитник.
Пуриша Ђорђевић је својим филмовима као што су "Јутро", "Девојка", "Танго је тужна мисао која се плеше"...обележио југословенску и српску кинематографију.
Редитељ у 96. години каже за Тањуг да полако приводи крају свој први век посвећен филму и да је остварење "Павле Павловић" настало у веома захтевним околностима.
"Настајање тог филма поштовало правило да се у тешким условима рађају најбољи филмови. Када редитељ ради у "скоцканим" условима од филма нема ништа. "Павле Павловић" је настао 1975. годинео у вереме Титовог писма грађанима Југославије у којем их доживотни председник опомиње да више раде. Та атмосфера у друштву ме је инспирисала да направим типичан филм из живота радника. Одабрао сам име Павле Павловић јер је тотално обично. Тако је могао да се зове било који радник у тадашњој Југославији", казао је Ђорђевић.
Како каже, имао је велику срећу да након краћег разговора Беким Фехмиу пристане на улогу у филму.
"Прву улогу на филму је Беким Фехмиу имао у мом филму "Девојка". Милена Дравић је такође похвалила сценарио, а уз њих су се у филму нашле глумачке величине Слободан Ђурић, Раде Марковић, Љубy Тадић, Љубинка Бобић..." казао је Ђорђевић.
Комисија за одабир филмова на Филмском фестивалу у Пули одбила је оставрење "Павле Павловић". Био је то велики ударац за Ђорђевића између осталог и због огромних очекивања главних протагониста филма Бекима Фехмиуа и Милене Дравић.
"Ипак, вест да је мој филм одбијен на најважнијем југословенском филмском фестивалу нашла се прво у италијанским новинама, где су афирмативно писали о мојим ранијим филмовима и консататовали да до тада нисам проблематизивао тему о раднику-губитнику у корупцијом загађеном систему. Једна америчка дистрибутарска кућа је тражила копију филма, али југословенске власти нису много мариле за тај захтев", испричао је Ђорђевић.
Такав пораз је одвео филмског ствараоца у завичај, у село Бањице крај Чачка.
"Пешке сам се приближавао селу и видео једну крушку на пропланку. Локални мештани су ме упозорили да та крушка крије неексплодиране куршуме из оба светска рата, јер су се баш на том пропланку сукобљавале војске. Вратио сам се на то место неколико дана касније са филмском екипом из Чачка и направио документарац о крушки која испаљује метке", казао је Ђорђевић.
За њега нема дилеме да је и филм "Павле Павловић" попут те крушке, јер је након одбијања у Пули приказан у Дому омладине Београда и Дому културе у Приштини.
"Наш филм је попут крушке испаљивао метке у социјалном дискурсу. Зато се јако веселим целој акцији Југословенске кинотеке", казао је Ђорђевић.
