У кинематографском свету честа је потреба за прављењем наставака популарних филмова, међутим, оно што се дешава јесте да, у великом броју случајева, они не достигну квалитет својих претходника, што умногоме изазива незадовољство код гледалаца. Иако постоје изузеци, чини се да већина наставака наилази на много препрека које утичу на одржавање високог стандарда постављеног првим филмом. У овој години, у биоскопским салама се нашао велики број филмских наставака те се очекују и „Праведник 3 – Коначно поглавње“, „Моја велика мрсна православна свадба 3“, „Опатица из пакла 2“ и други. Много је разлога због којих се филмски студији одлучују за прављење наставака уместо стварања нечег потпуно новог и оригиналног, а то се дешава због вишка материјала, практичности и наравно из финансијских разлога.
Највећи проблем представља то што се многи наставци праве зарад финансијске добити, а не зарад доброг и квалитетног новог дела. Филмски студији у томе виде прилику за брзом и лаком зарадом, јер не морају много да се труде како би привукли публику због тога што је већ имају, уколико употребе наслове попут „Парк из доба јуре“ или „Трансформерси“. У том случају, сценаристи немају много захтевног посла због тога што ће се публика вратити филму из већ утврђених разлога, како би видели своје омиљене јунаке у већ познатом свету. Иако је то случај, из перспективе неког бизниса то је сасвим легитимно и разумљиво док из перспективе гледалаца то представља бацање пара и узалудно трошење времена у биоскопским салама. Поред тога, наставци се обично праве и са доста мањим буџетом, јер им није потребан маркетинг, што директно доводи до веће новчане добити за реализаторе. С друге стране, мањи филмови, који у старту имају и мањи буџет за снимање, немају могућност да се пробију на тржишту. Некадашњи председник Волт Дизни Студија, Алан Хорн, сматра да је конкуренција превелика те и да више није довољно имати познате глумце у филму: „Сјајне приче долазе у свим величинама, али економија пословања све је више отежала мањим филмовима да буду профитабилни и самим тим снимљени. Публика има толико ствари које се боре за њихову пажњу да само добар филм са великим звездама из угледних студија више није довољан“.
Међутим, они сценаристи који се ипак потруде да направе добар наставак, често не успевају у томе из других разлога. Препреку им ствара прављење оригиналне приче са већ постојећим и формираним ликовима у већ осмишњеном простору. Да би се остварила боља верзија првог дела потребно је осмислити нешто ново, а опет познато гледаоцима, што неће у великој мери променити развијање карактера ликова и уништити постављена очекивања. Поред тога, сценаристи се сусрећу и са притиском времена који је један од услова под којим се наставци реализују. Успех првог филма, у многим случајевима, ствара потребу за брзим креирањем другог дела, како би се на адекватан начин максимално искористила популарност па тако и поменута профитабилност франшизе. То може ставити сценаристе у незавидну позицију, те притисак може довести до недовољно разрађеног сценарија, а самим тим и мањка времена за дубљи и квалитетнији развој ликова или недовољног истраживања и разрађивања иновативних идеја. Такође, питање очекивања публике, која су изузетно висока након успеха првог дела, може утицати на ствараоце наставка. Чак и искусни филмски аутори могу попустити у таквом окружењу када се од њих очекује да направе наставак који ће бити бољи од првобитног или барем на истом нивоу. На основу свих ових фактора и њиховом комбинацијом често се феномен наставака перципира инфериорнијим од претходника.
За пример се може узети и нови филм „Мегалодон 2 – Амбис“, други део прослављеног „Мегалодона” из 2018. године, који се нашао на мети и који је перципиран горе од његовог претходника. На сајту „Rotten Tomatoes“, који скупља филмске критике, као и информације и вести о филмовима, а потом генерише обједињену рецензију, други део филма оцењен је горе од првог. Према том сајту многи критичари оценили су овај филм као корак уназад што се тиче креативности и квалитета саме приче у наставку. Тиме сматрају да је предугачак те и да је половина филма досадна, због недостатка акције. Наводи се и да је наставак пука копија претходника из 2018. године. Карин Џејмс је за Би-Би-Сијеву филмску критику написала „Мег 2 не зна шта је, осим што представља филм попут оног првог, само неуреднијег“ те додаје и да је радња, која треба да буде узбудљива и експлозивна, поприлично лоше одрађена. Упркос томе, постоје и они којима се филм допао. Иако су га критичари оценили мањом оценом, публици се, према „Rotten Tomatoes-u“, свидео више наставак од оригиналног првог дела. На Редиту се могу пронађи коментари гледалаца који су љубитељи подводног света и који су задовољни „Мегалодоном 2”.
Српски филм који је одушевио не само Србију већ и регион, „Поред мене“ добиће свој наставак који ће се приказивати на великом платну већ од 7. септембра. „Поред мене“ прати причу ученика једног оделења након што су остали закључани у школи, због напада на професорку историје. Због немогућности да напусте школу, ученици почињу да комуницирају и притом сазнавају о себи и својим друговима из разреда више него што су икада очекивали. Филм је премијерно приказан 2015. године на Филмском Фестивалу у Пули, где је освојио Златну арену за најбољи дугометражни филм у међународном програму. Сада се очекује и његов директни наставак „Порет тебе“ али и могући трећи део „Поред нас“.
Насупрот „Мегалодону”, наставак који је добио симпатије већине и који је надмашио све своје претходнике јесте „Џон Вик: Поглавље 4“ који је премијерно приказан у биоскопима у марту месецу. Према критикама овај део франшизе сматран је бољим од свих својих претходника па чак и од оригиналног првог дела. На „Rotten Tomatoes-u“ оцењен је са највећим процентом од чак 93 одсто. Како се наводи, оно што је помогло овом делу да превазиђе сва очекивања јесте то што поседује више акционих сцена у поређењу са претходницима. Иако траје скоро три сата, дуго приказивање, дуже од све и једног дела, имало је потенцијал да негативно утиче на критике, међутим рецензије објашњавају да овај акциони филм има причу која држи публику ангажованом до самог краја. Рецензије су описале акцију као најамбициознију, са незаборавним секвенцама које ће се уписати као неке од најбољих у читавом жанру. Публици је, у овом случају, дато нешто познато али квалитетније. Разлог зашто критичари воле акцију четвртог дела Џон Вика није само то што је има више, већ је и то што су интензитет, смелост, квалитет, и визуелни изглед већи него икада пре.
Узимајуђи све наведено у обзир, први филм је често специјалан због тога што уводи гледаоце у нови свет, али то не значи да је сваки следећи аутоматски осуђен на пропаст. Иако се чини да су висока очекивања публике, притисак времена и недостатак креативних иновација често кривци за стварање лоших наставака, не сме се заборавити да су створени, али и да се стварају, многи изузеци који потврђују супротно.
Ивана Јапунџа
