Поставка названа „Освајање белине”, обухвата радове из неколико деценија, пружајући увид у пут уметничког сазревања овог аутора кроз потрагу за јединственим ликовним изразом. Лаиновићево „Освајање белине“ може се пратити од ранијих радова из 1970-их, где кроз постепено редуковање ликовних елемената слике, у трагању за истином, одбацује све сувишно и долази до суштине, за њега основног принципа - беле боје и линије, кажу организатори.
Позивајући се на речи самог уметика да “насликана линија поништива све ријечи”, Маја Живановић, ликовна критичарка указује да је нестајањем препознатљивих облика, Лаиновић стављао тежиште слике у област мисли.
„Цветко Лаиновић је био и остао препознатљив по “бијелим сликама”, и оне чине један део ове поставке. То су симболичне слике редукованог, брзог цртежа, али линеарног ритма, који се губи у белини текстуре. Духовну и профану тематику – Мојсија, Христоса, женске ликове – Лаиновић је представљао изненађујуће једноставним, префињеним потезима на грубој површини слике“, наводи Маја Живановић.
„Архаична серија акцентованих радова из 70-их година прошлог века, ликовна је претеча већ поменутих, белих слика – а опет потупно другачија у колоритском, пастуозном и тематском приступу. У питању су дела робусне, дубоке линије, а главни протагонисти, наглашених очију, носе и буде у посматрачу снажне емоције. Већ у том раном периоду, сликар се вешто игра иконографијом, у којој су, осим људских ликова, приказани и мачке и коњи. На неким од дела приметна је употреба умбре, жуте и црвене боје, што није типично за каснији Цветков опус.“
Цветко Лаиновић (Подгорица, 1931 – Београд, 2006) дипломирао је сликарство на Академији ликовних умјетности у Загребу 1954. и математику на Педагошкој академији у Никшићу 1967. Био је члан УЛУЦГ-а (Удружења ликовних умјетника Црне Горе) од 1956. и УЛУС-а (Удружења ликовних уметника Србије) од 1970. Приредио је преко седамдесет самосталних и учествовао на неколико стотина групних изложби у земљи и иностранству. Добитник је бројних награда.
Н. П.
