У испуњеном простору Установе културе Пароброд, преводилац Радош Косовић је рекао да Фосе пише другим, мањинским стандардним норвешким језиком, којим се говорници поносе, а превођење његових дела је необично као и читање.
Према његовим речима, Фосе је као писац једноставан, али је при превођењу "изазов наћи ритам, музикалност и изразити лиричност" које писац поседује.
"Фосе пише поезију у свим жанровима. Нарочито је важно ухватити ток. Кад преводите Фосеа то је као да компонујете. Провера прве руке (превода) није шта, него да ли тече?", истакао је преводилац.
Косовић је оценио и да су Фосеове драме тешке за постављање у позоришту, да представљају за глумце борбу са текстом, јер треба изнети на сцену тишину и парадокс.
"Шта радити са паузама? Има спектар пауза...Колико је дуга 'врло кратка пауза'?", рекао је Косовић, у разговору са модераторком уредницом књижевно-трибинског програма у УК Пароброд, Катарином Лазић.
Критичар Иван Миленковић је оценио да "оно што је (Емануел) Кант у филозофији, (Алберт) Анштајн у науци, Фосе је у књижевности".
Подсетивши да је за Канта време чиста форма и чулност, односно време носимо у сопственој глави, а Анштајн је показао да је време везано за нашу субјективност и простор, Миленковић је рекао да се Фосе надовезује на Томаса Бернхарда, који време згушњава у један тренутак.
Напоменувиши да је Фосе преводио Бернхарда, који је за њега корен из кога несумњиво црпи инспирацију, Миленковић је додао да Нобеловац преузима ту технику, али тако да време - растеже.
"Фосе не да времену да се распе. Прошлост, садашњост и еветуално будућност смешта у једну тачку", напоменуо је Миленковић.
Уредник издавачких кућа ''Tрећи трг'' и ''Сребрно дрво'' Дејан Матић је подсетио да су се прва два дела Фосеове "Септологије" објављена у једном тому за Сајам књига у Београду, а да се други очекује до краја новембра.
Матић је оценио да је "Септологија" "врхунац његовог прозног дела", да се условно може описати као роман тока свести, где на неки начин обухвата теме којима се бавио у романима "Јутро и вече", "Меланхолија" и "То је Алес".
Критичарка Тамара Крстић је рекла да се Фосе суочава са једним од круцијалних питања савременог човека - има ли Бога, и да је у "Меланхолији" питање Бога и Божије промисли једна од кључних тема.
Према њеним речима, поред тога, кроз сва његова дела провлачи се "питање танке линије између лудила и генијалности".
Присутнима се обратио као гост изненађења, уредник издавачке куће ''Архипелаг'' Гојко Божовић, који је заслужан за прво издање кратког Фосеовог романа "То је Алес" 2009. године, у преводу Мирне Стефановић.
"Сви који су га читали били су веома задовољни и препоручивали су га пријатељима. То је згуснути, кратки роман, а одликује га, и то се може наћи у 'Меланхолији' и у његовој поезији, једна врста изразито драмског интензитета", оценио је Божовић.
Према његовим речима, Фосеу не приличи реч "јунак", већ "ликови", који понекад више ћуте него што говоре, а Нобел му је помогао да као култни писац изађе у шире кругове.
