Радаку Грамата за животно дело, „Мајка храброст“ Оливери Балашевић

НОВО МИЛОШЕВО: Овогодишњи добитник Грамате Песничке републике за пропуштену прилику за ненаграђену књигу је књижевник Предраг Марковић (за књигу „Л'имун. исцеђенˮ, 1982), добитница Грамате Песничке републике „Мајка храброст“ за женско књижевно стваралаштво је Оливера Балашевић (за књигу „Планета Двориште“, 2019), док су добитници Грамате Песничке републике за животно дело Душан Радак и Драгомир Шошкић.
b
Фото: Ilustracija

Награде ће бити уручене добитницима 24. децембра у 12 часова у Банатском културном центру у Новом Милошеву у оквиру манифестације Песничка република. Песничка република одржава се по седми пут под слоганом Свет треба да пева а не да ратује, у организацији БКЦ-а, уз подршку Општина Нови Бечеј. У оквиру програма манифестације биће одржан традиционални песнички маратон држављана Песничке републике и оних који то желе да постану, и биће отворена изложба акварела „Апотеозаˮ, инспирисана делом Милоша Црњанског, чији је аутор Драган Миличић.

Отворени позив песницима за учешће на маратону објављен је на сајту: https://banatskikulturnicentar.blogspot.com/2022/12/pesnicka-republika-…

У оквиру пројекта, у припреми је књига прошлогодишњег добитника Грамате Гојка Ђога Вунена времена, а објављен је и зборник прошлогодишњих учесника манифестације Песничка република: зборник радова В.

Више о добитницима награда

Грамата Предрагу Марковићу 

Грамата Песничке републике за пропуштену прилику – за књигу која је објављена у последњих 50 година а није била награђена, припала је књижевнику Предрагу Марковићу за његову прву књигу „Л'имун. исцеђенˮ (Књижевна омладина Србије, Београд 1982).

Предраг Марковић, писац, критичар, преводилац и издавач, рођен је 7. 12. 1955. у Чепуру. Као књижевни критичар током осамдесетих година прошлог века приредио је две антологије новије српске поезије („Звучни створови“, на српском 1986. и „20 младих српских песника“, на словеначком 1982.); промовисао генерацију Младе српске прозе и Београдски афористички круг. Током деведесетих оснива издавачку кућу Стубови културе – Време књиге (1993–2013), покреће двадесетак библиотека и уређује преко хиљаду књига. Поред награђене књига поезије, објавио је књиге прозе: „Морали би доћи насмејани лавови“, приповетке (ЦДД, Загреб 1983.); „Отменост душе“, приповетке (Просвета, Београд 1989); „Заводник ништавила“, роман (Соларис, Нови Сад, 2017) и „Ковчег комедијант“, роман (Соларис, Нови Сад 2018) „Давид против Отужног Злодуха” (Соларис, Нови Сад 2020). Превођен је на словеначки, мађарски, украјински, бугарски и енглески језик. Живи у Београду као слободан читалац.

Грамата Оливери Балашевић

Грамата Песничке републике „Мајка храброст“ за женско књижевно стваралаштво припала је Оливери Балашевић за књигу „Планета Двориште“ (Амос про, Нови Сад 2019).

Оливера Балашевић је глумица, књижевница, продуценткиња, режисерка и својевремено успешна репрезентативка Југославије у гимнастици. Рођена је 29. априла 1959. године у Зрењанину. Од малих ногу је волела спорт и глуму којима ће се касније озбиљно бавити. Студије је завршила у Новом Саду. Паралелно се бавила спортом и глумом. У гимнастици је као репрезентативка Југославије освојила четири златне и две сребрне медаље у чак четири дисциплине. Остварила је неколико значајних улога на филму, пре свега култну улогу Јуле 1982. године у серији редитељке Соје Јовановић „Поп Ћира и поп Спира“, где јој је партнер био будући супруг Ђорђе Балашевић, затим у филмовима и серијама „Улични певачи“ и „Специјална редакција“, „Српски рулет“, као и у филму „Као рани мраз“, који је и режирала заједном са супругом. Једно време била је и професор физичког васпитања у новосадској гимназији. Била је и продуцент бројних наступа познатог музичара са којим има троје деце. 2019. године објављује своју прву књигу „Планета Двориште” коју је посветила својој мајци и детињству. Један одломак из књиге претворила је у анимирани филм „Чађава бајка“.

Фото: Ilustracija

Грамата Душану Радаку

Грамата Песничке републике за животно дело припала је Душану Радаку.

Душан Радак рођен је 1955. године у Кикинди. Дипломирао је југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Радио је као уредник уметничког програма у Дому омладине у Кикинди, као уредник Издавачке делатности Дома омладине, а био је и главни уредник Књижевне заједнице Кикинде. Песничке књиге: „Шљунак“ (Став, Кикинда 1979), „Самса“ (Матица српска, Нови Сад 1984), „Стадијум кашике“ (Књижевна заједница Кикинде, Кикинда 1987), „Тркачице венеричних бодрења“ (Издање аутора, Кикинда, 1987), „Ибзен је свирао клавсен“ (Издање аутора, Нови Сад 2002), „Бик који лежи шест стопа испод земље“ (Орфеус, Нови Сад 2011), „Одувек сам волео воду: трактат о радости“, (БКЦ, Ново Милошево 2017). Књига за децу: „Суперпиталице“ (БКЦ, Ново Милошево 2018). Заступљен је у више књига антологија, избора из српске и војвођанске поезије, као и у антологијама за децу. Поезија преведена на: руски, мађарски, италијански, македонски, словачки, француски, румунски језик. Аутор је музике и текстова за децу на албуму „Хогли Вогли рок“, у извођењу панк групе „Збогом Брус Ли“, као и филмске музике: за филмове Принц ветра и Комад слободе. Добитник је песничке награда „Печат вароши сремскокарловачке“ и Плакете „Сима Цуцић“ за мултимедијални допринос стваралаштву за децу. Члан је Друштва књижевника Војводине, Удружења књижевника Србије, Друштва новосадских књижевника. Живи у Новом Саду.

Грамата Драгомиру Шошкићу

Грамата Песничке републике за животно дело припала је Драгомиру Шошкићу.

Драгомир Шошкић (Улотина, Црна Гора – 27.5.1949.) Дипломирао на Филозофском факултету у Новом Саду – Група за југословенске књижевности. Објавио збирке песама: „Казимирско путовање“ (Кровови, Сремски Карловци), „Студ и целац“ (Светови, Нови Сад), „Предео подношљиво раскошан“ (Светови, Нови Сад), „Поглед на сат“ (Прометеј, Нови Сад). Добитник је више награда за поезију (први добитник награде Ристо Ратковић 1971). Заступљен је у многобројним антологијама и зборницима поезије. Објављивао је у скоро свим релевантним књижевним часописима и листовима: („Летопис Матице српске“, „Златна греда“, „Поља“, „Кораци“, „Стварање“, „Република“, „Одјек“, „Новости“, „Политика“, „Дневник“, као и у часописима у Русији, Белорусији, Румунији, Мађарској итд.) Учествовао је на више међународних књижевних манифестација у земљи и иностранству (Русији, Румунији, Мађарској, Републици српској, Црној Гори). Превођен на енглески, руски, белоруски, мађарски... Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије. Живи у Новом Саду.

EUR/RSD 117.1197
Најновије вести