Анџеј Сапковски је вероватно једини аутор епске фантастике из источне Европе који је успео да пређе оквире читалачког хоризонта своје родне земље (у овом случају Пољске) и оствари светски успех. Његови романи и приче прате Гералта, вешца, односно ловца на чудовишта, у понекад депресивним, понекад хумористичним авантурама кроз фантастични пејзаж света инспирисаног словенском митологијом. Светску славу Сапковски ипак делом дугује огромном успеху видео игара које су настале као адаптација његових књига (трећи део „Вичера“ често се наводи као најбоља игра свих времена), и мада му не нарочито успешна Нетфликсова играна адаптација није помогла, свакако није није ни одмогла, бар на нивоу медијске присутности.
„Континент“ је један од три тома енциклопедије фиктивног света „Вешца“, коју је према текстовим Анџеја Сапковског саставио и написао француски аутор Ален Писегир. „Континент“ питким тоном описује важне топониме универзума Сапковског, од Новиграда који они који су играли игру памте са љубављу и носталгијом обично везаним за драга места из правог живота, преко обећане вилењачке земље Дол Блатане (славне „Долине цвећа“), до мањих места, важних за главног лика ове саге, попут краљевске крипте у Визими где је Гералт убио стригу, или Блавикен, где је невољно зарадио надимак Кољач из Блавикена.
Уз раскошне и евокативне илустрације, одреднице често прате цитати из текстова Сапковског, као и одломци који објашњавају „историјски“ контекст важан за топониме. Фингирани фактографски тон допуњују мапе, и нарочито занимљив одељак са каталогом грбова краљевстава и важних покрајина, именима актуелних владара, али и валута које се користе (занимљиво је да и у видео играма играч у зависности где је, добија круне, орене или флорене које понекад мора и да размењује.) Иако „Континент“ није „права“ књига са заплетом, непорециво је да постоји посебна магија у фиктивним енциклопедијама које обећавају да су измишљени светови авантура мало више стварни него што се надамо.
Настасја Писарев
