И док су овде клинци, наложени на „Белу шљиву“, „Кратковидог магарца“, „Подеримо рок“ и остале хитове које су им, повремено у различитим поставама, приуштили поменути Чонта, па Цила, Срба и Среле, потом Бора и Брча, а нешто касније Маре и Бале када је на ред дошао ЛП „Страх од монотоније“, правили сопствене бендове и примали се на панк-рок звук прилично лако, неке од тих песама досегле су и преко „гвоздене завесе“.
Тако је у Мађарској, тачније у Сегедину, 1980.године основана панк група ЦПГ (Come on Punk group), која је прошлог викенда на „Токсик викенд фестивалу“ крај језера Орфу поред Печуја, одржала концерт за памћење. Ти, сада већ времешни људи који неумољиво газе ка 60-тој, на свом репертоару управо су пре 43 године имали и поменуте три песме са „Плитке поезије“. И док је панкерски бунт на југословенским просторима добијао издувне вентиле на више страна, двојица од тројице момака из ЦПГ-а су, због „ нарочите државне провокације“ (званично образложење судске пресуде) завршили по две године из решетака, док је један успео да емигрира у САД. Остало је историја... која је свој повратни облик имала у пар наврата, али, утисак је, никада емотивнији него пре седам дана на „Токсик викенд фестивалу“.
Захваљујући добром, успешном човеку у свом послу, кошаркашком стручњаку и, дакако, панк-рокеру, рођеном Новосађанину, а већ више од две деценије становнику Печуја, Лацики Ратгеберу, четворица Золтана (Бенко, Нађ, Варга и Земко) и Бела Хаска, успоставили су контакт с Небојшом Чонкићем Чонтом. Ратгебер, добро упознат са судбином бенда и њиховом жељом да свирају са Чонтом, највећи је „кривац” за остварење њиховог сна. Као неко ко у повременим кратким боравцима у Новом Саду, такорећи редовно попије лети кафу са Чонтом, а са Балетом и чешће, прионуо је на реализацију. Тако се професор Чонта, ликом и делом, појачан гитар-маестром Зораном Булатовићем Балетом, појавио директ на проби у „печујском друштвеном центру - преко пруге“, дан уочи званичног наступа! Тај моменат када су чланови ЦПГ-а, праћени супругама и децом тинејџерског узраста угледали свог идола у заједничкој просторији за пробе, заиста је тешко описати. Елем, за десетак секунди, грунули су из појачала рифови „Кратковидог магарца“, али овог пута уз препознатљив Чонтин вокал и машта је, за тили час, постала стварност!
У панку се људи брзо капирају, разлика у годинама никада није представљала проблем, а језичка баријера поготово. У доброј атмосфери, уз пиво и сећања, неки од присутних локалаца „сазнали су“ да је управо Бале један од креатора и непоновљивог постпанк звука који је музичкој историји, уз Тишму, Фирчија и Мину, у првој половини 80-тих, оставила новосадска Луна...
После проспаване ноћи и купања у језеру Орфу, „старе кости“ су намештене, грла подмазана, а жице наштимоване. Но, пре саме свирке, требало је испоштовати, са задовољством наравано, и неколико десетина фанова који су донели синглове и две лонгплејке на потписивање, где је Бале фломастер трошио на „Страху од монотоније“, а Чонта и нешто више на „Плиткој поезији“. Није срдачне домаћине омело, иако их је видно разочарало и растужило, ни сазнање да је у међувремену дошло до неких крупних подела у оригиналној постави бенда којем су се деценијама дивили. У складу с тим, разумно је прихваћено да се оригинално име бенда због „права жига на име“ не помиње, али се очас, обзиром на околности, у шали родила симпатична идеја о „печујским паткама”.
Дан раније, на већој бини „Токсик викенд фестивала“ буквално је развалио лондонски Cockney Rejects, који је у суботу наступио на новосадском Егзит фестивалу. Лондонце је на „Токсику“ гледало око 1000 обожаватеља, а за следећи дан, били су као хедлајнери најављени Discharge и GBH, легенде британског хардкор/панк звука. Између та два гиганта, простор су добили култни мађарски бенд ЦПГ и све популарнији „HetkoznaPI CSAlodasok„ који звуком, стилом и ангажованим текстовима подсећа на новосадски Атеист реп.
Публике је, на задовољство домаћина, другог дана било дупло, а мајице са логом ЦПГ-а од којих је доминирала она која је алудирала на њихов највећи хит „Ердош Петер“, песму коју је бенд те вечери извео два пута. Громогласно скандирање публике „ЦПГ, ЦПГ!!!“ пропраћено је олд-скул перформансом у „Џордан стилу“, исписивањем назива групе ауто-лак спрејом на бело платно и концерт је могао да почне. После 14 песама, које су забележене и на демо издању бенда (1980-84), уследило је и паклених десетак минута са Чонтом и Балетом. Била је то свирка као времепловом враћена у касне 70-те и сам почетак 80-тих година. Печујске патке прелетеле су Орфу у фуриозном, бришућем лету, претворивши плитку поезију у језеро емоција. Уследила су и два биса, да би на крају сви заједно поново певали о музичком уреднику Петеру, који пре 40 година нипошто није давао зелено светло бенду ЦПГ за званично издање.
Дружење је те вечери потрајало до дубоко у ноћ, а ЦПГ је, уверен да више неће морати да на следећи наступ чека 17 година, свој следећи концерт најавио за 13. септембар у Будимпшети.
Двојица чланова из оригиналне поставе најпознатијег новосадског панк бенда Срета (гитара) и Цила (бубањ) окупили су пре отприлике годину дана млађу екипу и са њима, после званичне судске пресуде, наступају под оригиналним именом бенда Пекиншка патка, где на концертима изводе песме с албума „Плитка поезија” и нешто касније насталу, Сретину песму - „Скакадак”.
Са друге стране, професор Чонта традиционално летњи годишњи одмор проводи у Новом Саду, најчешће на Штранду. У Канади на Државном универзитету из ИТ сектора предаје предмете у вези с „Оракл базом података”, док се Бале, гитариста из друге поставе бенда, са албума „Страх од монотоније”, бави компоновањем филмске и позоришне музике.
Басиста Бора, који је свирао на првом албуму и на спектакуларном повратку оригиналне поставе бенда на Егзит фестивалу са Секс Пистолсима, у међувремену је, на жалост, преминуо. Маре, који је бас свирао на другом албуму и касније у другом ријуниону бенда, у последње време не бави се активно музиком.
Сава Савић
