ИНТЕРВЈУ: ДОРИС ТЕРЕЗ ХОФЕР, УМЕТНИЦА Губљење времена као гест отпора

Дорис Терез Хофер једна је од уметница/ка чија дела су тренутно изложена у Галерији-легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића Музеја савремене уметности, на изложби Крај језика - Још једном о Витгенштајну.
а
Фото: Сара Хофман

Ова изложба представља радове српских и аустријских уметника/учесника конкурса који је током 2022. године под покровитељством Аустријског културног форума и веб сајта за уметност и науку lichtfelder.org организован у онлајн формату. Већ у самој  припреми интервја, суочили смо се са интригантном ситуацијом – чињеницом да ова уметница преферира да не објашњава речима своје изложено дело, а што је и садржано у концепту и референци на чувени Витгенштајнов цитат „О ономе о чему се не може говорити, о томе се мора ћутати”. Само дело зове се „без наслова (дугачка нит, лења девојка)”.

 Да ли постоји потреба да се уметност преведе у речи? Ово је важно питање које постављате вашим радом.

 – Обично покушавам да будем веома пажљива у описивању својих уметничких дела. За мене је једна реч већ веома моћна и може лако да одузме много од визуелне привлачности дела. Али може такође да га отвори за више интерпретација или да усмери посматрача у одређеном правцу. Што се мене лично тиче, углавном радије дајем само мали наговештај кроз наслов него што дубински објашњавам свој рад. За свако дело доносим одлуку о томе колико желим да оставим отворено, а колико желим да објасним. Напослетку, мислим да је на посматрачу да размишља о значењу уметничког дела, а такође је посао критичара да изнесу своје погледе.  Мој рад на овој изложби је визуелно дело које покушава да се преведе у речи. Могла бих вам рећи како је настало, али то није неопходно да знате. Јер се ради претежно о ничему /ништавилу (nothingness, оп.а.), можда о лепоти ничега. И то је оно што можете прочитати на мојим извезеним ‘текстуалним плочицама’: Ништа. Ништа више, ништа мање.

 Како наводите, Ваш уметнички рад је промишљање четири појма: грешка, одсуство, време и случајност. Шта сматрате релевантним и уметнички интересантним у вези с тим појмовима?

 – Видим да се ова четири појма понављају у мом раду из године у годину. Свесно или несвесно, користим их као делове у игри коју играм изнова и изнова. Што је више играм, то више пажње посвећујем њиховим различитим дефиницијама и лично ми постаје све интересантније. Свака реч отвара огромно поље мисли и за свако уметничко дело које радим, то поље ми постаје све шире и шире. Сматрам да је мој израз поетски израз. Ја сам уметница, а не филозофкиња, па имам осећај да је помало погрешно говорити о тим појмовима. Радије бих да им дам простор да се виде у мом раду. Грешка, одсуство, време и случајност су релевантни појмови за мене и надам се да се и други људи могу повезати са њима и видети их у мом раду.

Фото: Rad Doris Hofer, foto Bojana Janjić MSUB

 Такође помињете “губљење времена” - да ли сматрате да је оно посебно важно данас у капитализму 21. века? Или видите “време без размишљања” као значајно у ширем смислу?

 – Видим то као нешто универзално важно, али можда је посебно важно за мене лично. Мислим да је то видљивије у времену у којем живимо и дефинитивно се може посматрати као гест отпора не само у капиталистичком свету уопште, већ и у брзом уметничком пословању. Такође, много уметничких дела се више не бави уметношћу, већ стварима које су политичке, друштвене и тако даље, што с једне стране сматрам веома интересантним, али мислим да је и губитак. Потребно је обоје. Када уђем у ритам, у коме потпуно могу да се фокусирам на процес ручног рада - један убод унутра, један убод напоље, време без размишљања - то ми делује као да одлазим од свега. Веома полако улазим нигде, корак по корак. То је и тренутак када се јавља већина идеја. У тренутку када се осећам потпуно присутном, али и потпуно одсутном, идеје долазе случајно, наизглед ни из чега. Тако да могу дефинитивно рећи да је ово неопходно за мене, и такође игра важну улогу у целокупном концепту моје уметности.

 Ова изложба је, између осталог, замишљена и као спајање српских и аустријских уметника/ца, оснаживање сарадње између две сцене. Колико сте до сада имали прилику да се упознате са овдашњим ствараоцима из домена визуалне уметности?

 – Нажалост, нисам била превише упозната са српском уметничком сценом осим најпознатијих уметника, али бити део групне изложбе у иностранству свакако је добра прилика да се открију нове уметничке перспективе. Веома сам срећна што сам упознала неке уметнике чија су дела део изложбе, као што је на пример Драгана Жаревац, и веома сам задовољна што су моје слике у овој галерији заједно са таквим величанственим уметничким делима. Такође су ми причали о Ери Миливојевићу, који ми делује као фасцинантна особа, и чија дела сада стварно желим да откријем.

Н. Марковић

EUR/RSD 117.0612
Најновије вести