У уметничком делу програма наступиће део хора Свети Стефан Дечански са Тамаром Адамов Петијевић. Постака ће представити стваралаштво Драгана Радовановића у распону од готово педесет година рада. Посетиоци ће моћи да виде скулптуре, цртеже, слике, дизајн специјалних екстеријера у градском средишту Новог Сада (подземни пролази, фонтане), накит од природних материјала, као и резултате његове дугогодишње сарадње са Музејом Војводине.
У каталогу који прати ову изложбу, др Драго Његован, директор Музеја Војводине наводи да је Радовановић последње три деценије свог стваралачког прегнућа у највећој мери посветио овом Музеју. Дизајнирао је сталну поставку Музеја Војводине, уз архитектонска решења Власте Петровић, која је отворена 1990, као и сталне поставке у музејима у Суботици и Приштини. Касније је дизајнирао и низ других историјских и етнолошких тематских изложби. Његован указује да је Радовановић био талентован и врло дисциплинован, зато је постао пожељан примењени уметник. Имао је особене идеје о вајарској уметности и муровски их је реализовао. Економичност у обликовању вајарских форми, претходно видљивих у цртежима, применио је и у другим облицима дизајнерских решења, а посебно у обликовању музејских поставки, намењених тзв. трајном или ад хок излагању. Био повучен, скроман, радан, поверљив, дисциплинован, тачан, одан и увек добронамеран. Био је истрајан, али не инаyија; веома стручан за посао који је радио, али сарадницима из музејских струка није доцирао; увек је покушавао да оплемени, обелодани, оваплоти и учини очигледним идеје својих сарадника – када је радио на реализацији музејских поставки. Његово дело живи не само у реализованим пројектима већ и у сећању оних који су са њим сарађивали. Таквих је много како у Музеју Војводине, тако и у другим научним и културним установама Србије и других држава. А то није мало за један истрајан, продуктиван, породичан и уметнички обликован живот, који је проживео Драган Радовановић.
Радовановић почиње своје уметничко школовање 1968. Паралелно са студијама Историје уметности, на Филозофском факултету у Београду, две године је похађао сликарски атеље Сергеја Јовановића, познатог београдског педагога. На препоруку професора Живковића 1970. са сликарства је „прешао“ на вајарство и уписао Факултет примењених уметности у Београду, одсек вајарства у његовој класи. Дипломирао је 1975, а магистарске студије завршио 1981. Члан УПИДИВ-а био је од 1976.
Изложба ће бити отворена до 22. марта.
Н. Попов
