Брадић је рекао да 2023. спада у године за које може рећи да је "оставио леп траг у позоришту", имајући у виду представе и фестивале које је радио.
"Репертоарски гледано разноврсност онога у чему сам се бавио је заиста на сваки начин импресивна. Од опере до драме, од фестивала Дани комедије до Фестивала преизведби", истакао је Брадић.
Према његовим речима, постављање опере "Фалстаф" у Народном позоришту у Београду је била велики изазов, пошто није честа на нашим репертоарима и изузетно је захтевна, тражи од "певача даровитост глумца, а од редитеља креативност да у току те радње осмисли много детаља који су духовити, забавни, а опет истинити".
После тога је у Позоришту на Теразијама дошао мјузикл "Жене на ивици нервног слома", по истоименом филму шпанског редитеља Педра Алмодовара, а Брадић је навео да им је циљ био "наслов који ће се добро држати у репертуару и где ће талентовани извођачи, глумци и сви остали моћи да дају свој максимум".
"Најважније је да радите са талентованим људима, који могу да испуне све захтеве које је мјузикл пред њима поставља. Да умеју да певају, глуме, плешу и да имају ту енергију која се повезује са ансамблом. Мјузикл је тимски рад, није само рад и квалитет појединаца", нагласио је Брадић.
Оценивши да је "мјузикл електрана енергије", Брадић је додао да је радостан што су глумци у "Женама на ивици нервног слома" на прави начин одговорили на изазове које су донослиле њихове улоге.
Брадић је истакао да је процес кроз који су прошли био врло захтеван, јер су морали да савладају материјал музички, глумачки и кореографски, "и да се на крају све то скупи и да буде прави контакт са публиком".
Крајем године одржана је премијера комада "Мама" у Атељеу 212, а Брадић је рекао да га радује што публика воли да гледа представу, која је интимна и тражи сасвим другачија средства од оних која се користе у већим форматима.
Према његовим речима, у представи "Мама" било је најизазовније да се прича исприча истинито и веродостојно, односно да глумице личном идентификацијом са темом постигну степен контакта, истинитости и интензивности које комад нуди.
"Тема мајчинства је код нас скоро потпуно заборављена, јер се прихвата и подразумева да је или мајчинство идеализовано, или је с друге стране чак банализовано, а у свему томе у центру налази се жена-мама која има највећи проблем зато што изостаје права брига друштва", навео је Брадић.
Упитан како види будућност позоришта у доба технолошких револуција, Брадић је приметио да "позориште траје више од 4.000 година и у протеклим деценијама се стално најављивала његова смрт".
"Чињеница је да је опстало, јер оно што је одувек чинило суштину позоришта, било је изречено у фантастичној реченици Питера Брука: 'Један човек хода на сцени и други га гледа и то је довољно за позориште'", навео је Брадић.
Према његовим речима, управо се у позоришту добија "концентрација која нам много пута изостаје, оптерећени технолошким иновацијама и новим медијима".
