Народно позориште Суботица се изузело из овогодишње селекције.
- Преовлађујући утисак после обиласка војвођанских позоришта је забрињавајућа материјална немаштина. Резултат је мали број премијера, прибегавање ревијалним насловима и нижем квалитету продукције, што је тужна слика у неколико театара. Какви год услови били, они буyетском позоришту не могу бити алиби за недостатак амбиције да изроди бар једну релевантну представу у сезони. На уметничким академијама има довољно талентованих младих људи жељних да се искажу и способних да пруже далеко већи допринос од оног којем сам сведочила у неколико представа - навела је селекторка у образложењу. - Два позоришта на мађарском језику, Новосадско позориште и суботичко Деже Костолањи, истичу се трудом да на сцену поставе савремено драмско писмо. Ако не рачунамо Српско народно позориште, као институцију од националног значаја и на републичком буyету, у осталим театрима се рађе постављају проверени наслови. За утеху, годишња продукција настала после претходне селекције понудила је неколико врхунских, савремености саобразних драматуршко-редитељских читања класике. Позориште за децу је дало неколико одличних, у садржајном и естетском смислу промишљених и заокружених представа. Радује да су се у овом избору са правом нашла четири наслова.
Избор представе „Мефисто” по роману Клауса Мана, у драматизацији и режији Хариса Пашовића (Српско народно позориште и Фондација Нови Сад – Европска престоница културе), Александра Сања Гловацки Великић је образложила речима: „Појава фашизма у Европи треће деценије 20. века, Манова опсесивна тема, наивној већини је деловала као ружна, али покопана прошлост. На жалост, авет се видљиво буди, и на глобалном и на локалном нивоу. Проучаваоци феномена знају да се ова цивилизацијска рак-рана храни и буја управо захваљујући мирном, грађанском свету нечињења. Сви смо прозвани, а у овом случају адресат је и само позориште. Актуелна, јасна посебно захваљујући врхунском драматуршком поступку редитеља, естетски уравнотежена, представа се буквално гледаоцу изручује у крило, шаљући недвосмислену поруку о његовој улози у проблему.”
„Не иди далеко„ Тамаре Кучиновић (Дечје позориште Суботица) за селекторку 72. фестивала професионалних позоришта Војводине је: „Још једна ратна прича настала на личном искуству, овога пута из угла детета. Бави се последицама по породицу после очевог повратка са ратишта. Ова потресна прича ипак је прилагођена дечјем поимању света, али једнаком снагом комуницира и са одраслима. Пажње вредан редитељски поступак, као и игра шесторо глумаца.”
За представу „Прадевојчица„ по тексту Десанке Максимовић у режији Соње Петровић (Народно позориште „Тоша Јовановић„ Зрењанин) у образложењу стоји: „Лирски роман о детињству човечанства, о узбудљивим догађајима дечака и девојчице у праисторији, као и потрази за речима и рођењу језика, добио је овом представом и раскошно визуелно упризорење.”
Избор представе „Гускар Матија„ по народној причи, у режији Ђерђа Херњака (Дечје позориште Суботица/ Ђермексинхаз), образложено је речима: „Ова весела народна прича, на жив и духовит начин, разиграно и визуелно маштовито, говори о љубави сиромашног дечака према својој гуски, и како заједно, памећу, успеју да надиграју злог богаташа.”
О представи „Приче из Недођије„ Катарине Мишиков Хицингер (Словачко војвођанско позориште) Александра Сања Гловацки Великић каже: „Ко је Петар Пан, а ко капетан Кука у данашње време и у савременом свету, и које су истинске опасности одрастања, у фокусу су ове веселе, анимацијом обогаћене представе, чију посебну вредност представља група деце која у њој учествује.”
„Што на поду спаваш„ Дарка Цвијетића, у режији Кокана Младеновића (Српско народно позориште, Драмско казалиште Гавела, Народно позориште Сарајево и Фестивал МЕШ), за селекторку приказује ратне страхоте као и даље неупокојену прошлост на овим просторима:
- Текст Дарка Цвејића и жртвама и починитељима тих страхота даје позната људска лица, смештајући их у мултинационалну средину, где су најбољи пријатељи и најближи чланови породице неком страшном силом натерани да буду на супротним странама, да се гледају преко нишана. Сав апсурд рата и сва његова бесмислена суровост проговарају из представе која у светлу савременог светског сукоба додатно добија на актуелности.
„Невидљива деца„ Ане Терек, у режији Роберта Ленарда (Новосадско позориште/ Ујвидеки сзинхаз) „трилерски је вођена, у стилу роад мовие, наоко безазлена тинејyерска прича, на самом се крају открива као потресна друштвена трагедија, скривена од јавности у подземним каналима криминала„.
- Редитељски вешто, лаком руком, отвара тему о којој се први пут проговара. Шире гледано, разоткрива атрофију друштвеног морала, испреплетану са појединачном неодговорношћу и лицемерјем, као мрежу која најсуровије угрожава тинејyере, ту најосетљивију друштвену групу - записала је селекторка 72. фестивала професионалних позоришта Војводине.
„Дон Жуан„ Молијера, у адаптацији и режији Андреја Цветановског (Народно позориште Стерија, Вршац) за селекторку открива „шта се крије иза тог силног освајања и неосетљивости према сопственим жртвама„.
- У високо естетизованој поставци, са пођеднако драмским и комичким набојем у глумачком ансамблу, ово читање отвара широк простор пропитивања односа главног лика према оцу, дајући му трагичке размере - каже Александра Сања Гловацки Великић. - Вршачки „Дон Жуан„ не доноси само ново читање класике, већ уз минимални додатак тексту, а без разарања оригиналног ткива, и један нови, сложенији драмски предложак.
Народно позориште/ казалиште Суботица/ Непсинхаз донело је одлуку да се изузме из селекције 72. фестивала професионалних позоришта Војводине, а у саопштењу се наводи: „Овим гестом Народно позориште Суботица жели да упозори на проблеме који су се током последњих неколико година надвили над најзначајнији фестивал у Војводини и позове на озбиљан приступ у промишљању иновативних промена и решења.
„Галеб„ Чехова, у режији Милана Нешковића (Народно позориште Сомбор) за селекторку уопште не поставља питање: „Зашто Чехов данас?„
- Има ли свеобухватнијег објашњења за ово што свет мучи (и) данас?
Сомборска представа радикализује односе и појачано маркира карактерне особине ликова - виновнике тог уништења, издвојивши сваки лик у фокус као главни. Штафету будућности предаје у руке Маши, побуњеници, коментаторки и церемонијал мајстору ове животне комедије. А шта оваква побуна очајника може да учини - остаје без одговора - образложила је селекторка.
Избор представе „Луди камен„ по једночинкама „Просидба„ и „Медвед„ Чехова, у режији Радослава Миленковића (Народно позориште „Тоша Јовановић„ Зрењанин), образложен је као „представа позоришта домаћина Фестивала„.
Н. П-ј. - И. Б.
