Ова представа настала је у оквиру позоришног пројекта у којем су учествовали позоришни уметници из више земаља, који су се окупили да би истражили феномен националног идентитета и десничарског популизма у Европи. Представу “Пандорина кутија” је режирала Моника Добровлањска.
Позоришни људи из четири европске земље направили су заједнички позоришни пројекат који се бави темама националног идентитета и десничарских тенденција. Питање које постављају три писца, три редитеља и петоро глумаца из Француске, Немачке, Пољске и Мађарске, укључених у пројекат, гласи: „Ко сам ја и ко је онај који живи покрај мене?“ Представе, које се ослањају на мит о Пандориној кутији, приказују феномен политичке деснице, нови јаз између истока и запада, каои покрет противника глобализације широм европског континента. (Феликс Гатингер).
- Готово свугде у Европи аутократи и десничарски популисти крећу се са маргина ка центру друштва. Они поспешују страх од странаца, чине јавно дискриминаторно понашање респектабилним, оживљавају старе стереотипе и огорчења према европским комшијама и стигматизирају концепт заједничке Европе. Увек исти, свугде различити - под покровитељством премијера Бранденбурга др Дитмара Војдкеа, позоришни уметници удружили су се како би заједно представили своје погледе на свакодневни десничарски популизам у Немачкој и Пољској. Какви стереотипи настају када Пољакиња и Немица започну разговор на мосту преко реке Одер између Слобице и Франкфурта? Како националистичка медијска пропаганда и говори мржње утичу на људе? Какве облике имају националистички ставови у различитим земљама? Да ли живимо у времену у којем се мења наш идентитет, или само наша свест о њему? - наводи се у најави ове представе.
Н. П-ј.
