–„Кармен” представља један од стубова репертоара сваке оперске куће. Бизеово ремек дело, рађено по приповеци Проспера Меримеа, ванвременеска је прича о слободи. То је прича о жени коју компромиси не занимају и због тога је спремна да изгуби и живот. Неспорно, једна од најинспиративнијих прича у оперској литератури. Стога и не чуди што је „Кармен” већ безмало век и по једна од најпопуларнијих опера на позорницама широм света – каже за „Дневник” првакиња Опере СНП-а.
Најпознатија опера Опера Ж изведено је у најстаријем српском професионалном театру први пут још далеке 1921, и од тада су га редитељски обликовали Јован Путник, Серж Вафиадис и Ирина Молостова, а вечерашњу верзију потписује гост из Хрватске Озрен Прохић.
– Данас када причамо о режији опере, можемо причати о спектаклу, културној репродукцији, некаквим атракцијама, али као и у позоришту генерално, најбитније је осетити вибрацију са временом у ком се ради. Битно је осетити титраје савремености и онда опера и у музичком, и драмском читању постаје занимљивија – тврди Прохић. – Оперска перспектива је тим важнија када сагледамо време у ком је опера написана, а ни до данас се није пуно променило. Не ради се само о женској перспективи, ради се о перспективи другог. О перспективи аутсајдера који покушавају да се изборе за сопствену егзистенцију и слободу и бирају слободу, па макар били и мртви.
Ролу Дон Хозеа певаће на премијери тенор Стеван Каранац, тореадор Ескамиљо биће баритон Небојша Бабић, у улози поручника Зуниге наћи ће се бас Горан Крнета, док ће Микаелу дочарати сопран Дарија Олајош Чизмић. Прилику да се искаже имаће заправо цео ансамбл, а уз Хор и Окестар, чланове Балета и велики број статиста, важну улогу у овој продукцији имаће и Дечији хор на челу са Верицом Пејић. Представом ће дириговати маестро Александар Којић, кореограф је Тони Ранђеловић, сценографију је осмислио сам редитељ, док су костими дело Сенке Ранисављевић.
– Кармен смо сви ми – додаје Јелена Кончар. – Кармен је онај вапај за слободом у свима нама. Поприлично сам се намучила да је одгонетнем. Она свакако није класична фемме фатале, она не заводи, она привлачи, као магнет, хтела то или не.Привлачи због нечега што носи у себи . Привлачи зато што живи у складу са собом, а тај магнетизам долази само као последица. Она је своја, једна и једина. И због тога је спремна и на жртву.
По речима директорке Опере СНП-а Санде Миланков, оперски репертоар најстаријег националног театра апсолутно мора да има овакво дело. „Поред тога што је публика воли, њена тематика је увек актуелна: Борба за слободу. Као што главна јунакиња на крају опере каже: Слободна сам се родила, слободна ћу умрети! А наш задатак је да кроз уметност отварамо питања која су битна за једно друштво. Уз то, технички и уметнички захтеви овако велике опере нама дају прилику да пред себе поставимо нови извођачки изазов”....
„Бавећи се овим послом, најважније ми је да људи после представе оду кући инспирисани, оплемењени или под неким утиском који ће их терати на преиспитивање. То је наш задатак. Зато ми постојимо. Ми као театар морамо бити друштвено ангажовани. Желела бих да људи после наше Кармен размисле о томе шта је то слобода. Шта је то што они желе и да ли живе руковођени тиме. Докле смо спремни да идемо у жељи да живимо своје аутентично биће? Ако то потакнемо овом представом, биће то велики успех”, порука је Јелене Кончар.
М. Стајић
