Вујић је за Танјуг говорила о условима финкционисања за време пандемије, "Београдској летњој сцени", учешћу на међународним конференцијама, новим представама, свету и позоришту после пандемије.
У време сузбијања пандемије ковида 19, према речима директорке националног театра, здравље 700 запослених било је испред свега на листи приоритета једне од најважнијих установа културе у Србији.
"Стално смо водили рачуна да ли је некоме потребна помоћ, где се тренутно налази, како излази на крај са изванредним околностима пандемије. Свакодневно је позоришту вршен хигијенски третман. Припремали смо сваки сектор позоришта за моменат када ће нам медицинске околности омогућити наставак рада. У позориште је могао да уђе само онај који у њему има неког посла и успели смо да дочекамо спремни овај моменат када настављамо рад", казала је Вујић.
Цењена редитељка и директорка националног театра је посебно поносна на линију стриминга која је многим љубитељима позоришта оплеменила доба изолације.
"На нашим интернет платформама људи су видели око 80 представа из наше архиве. Посебно нас радује што смо имали 300 хиљада пратилаца. Људи морају да знају да је дигитално позориште посебан жанр, а ми смо овде само преносили искуства из наше богате стваралачке историје. Била је то прилика да људи на дели виде као што су Предраг Ејдус или Петар Банићевић. Добро је видети неке наше представе од пре пола века и упоредити их са нашим данашњим продукцијама", казала је Вујић и додала да је Народно позориште преко интернета стигло до нове публике у САД, Африци, Аустралији...
Како каже, међу њима су се нашли и наши људи који тамо живе и за њих су представе Народног позоришта биле велико узбуђење јер између осталог представљају контакт са матичном културном средином.
"Посебно откриће за нас је био одређени број људи из европских земаља који су комуницирали са нама и распитивали се о представама. То је одређени капитал за будућност Народног позоришта јер је реч о сасвим новој публици нашег театра са којом смо остали у контакту у вери да ће се наши ансамбли и уживо представити широм Европе", казала је Вујић и истакла да је посебно поносна што су представе Народног позоришта стигле и до људи који и без пандемије не могу да изађу из својих кућа.
За њу нема дилеме да је жанровски разноврсан програм, какав се нашао на интернету највише значио баш тим људима.
"Путовање у прошлост и могућност да се виде савремена достигнућа сва три ансамбла, били су посебан дар нашег позоришта тим људима", каже Вујић и открива да ће представе Народног позоришта и даље бити доступне на интернет платформама националног театра.
"Имаћемо профилисан програм у онлајн сфери и верујем да ће, између осталог, такав садржај представљати одличну платформу за презентацију наше културе у свету. Потрудићемо се да се у нашој интернет понуди нађу само професионално снимљене представе. У доба пандемије смо заправо открили сјајан ИТ сектор у позоришту који је спреман за иновације и усвајања нових модела деловања. Имаћемо неку врсту културног хаба помоћу којег ћемо развијати сарадњу са светским центрима", каже Вујић.
О предстојећој манифестацији "Београдска летња сцена" о оквиру које ће београдска позоришта изводити представе на стадиону Ташмајдан од краја јуна и током јула, Вујић каже да је то сјајна прилика да се велики број људи упозна са радом институционалних позоришта али тетара који припадају независној сцени.
"Протагонисти независне сцене су имали још веће тешкоће него што је то случај са институционалним позориштима. Добро је да свако позориште има по два наступа ради што ширег увида у деловање театарске уметности код нас. Драма Народног позоришта ће играти "Белу кафу" у режији Милана Нешковића, а балетски и оперски ансамбл представиће се пројектом "Light Up". Биће то специјалан програм за ту прилику у којем сви заједно поново осветљавамо позориште", казала је Вујић.
Недавно је у Београд стигао хрватски редитељ Златко Свибен који у Народном позоришту поставља представу "Васа Железнова", познати наслов Максима Горког.
Вујић напомиње да је хрватски редитељ прошао све медицинске процедуре на граници и верује да ће у наредних месец дана настати изузетно занимљива представа.
"Спремамо се и за гостовање 14. јула у Суботици на отвореном и намера нам је да на неколико амбијенталних сцена у широм Србије у току лета играмо наше представе. У септембру ћемо бити део Битеф фестивала. Гостовање Изабел Ипер је померено са краја септембра на крај октобра или почетка новембра. Од 2. новембра крећу радионице у нашем позоришту са Јаном Фабром. У плану нам је и одлазак у Италију у септембру на један фестивал са балетом "Ко то тамо пева", ако то буде могуће после свега што се догорило са пандемијом на северу те земље", казала је Вујић и истакла да је за 14. новембар уговорено гостовања Камерне опере из Санкт Петербурга.
Она посебно најављује учешће Народног позоришта у онлајн конференцији "Живот европског позоришта после пандемије" која почиње 10. јуна и коју организује Европска позоришна конвенција.
"Наше позориште ће ускоро постати члан Европске позоришне конвецније, заправо одмах након учествовања у тој онлајн конференцији. То нам је јако важно јер ће нас приближити новим могућностима сарадње са театрима широм Европе и неким европским фондовима", каже Вујић.
О будућности позоришта и цивилизације у овим захтевним временима Вујић не брине јер како каже човечанство, а и позориште заједно са њим су пролазили кроз различите ратне и медицинске олује.
"Преживели су људи пандемију куге, шпанске грознице...Свака велика несрећа на људе боље утиче него успех. Андрић је лепо говорио ''Много се боље живи после великог неуспеха него после великог успеха''. Пандемија је светска несрећа, али свет је одувек био пун вируса. Стигла је опомена да мало успоримо наш превише убрзани живот. У Америци се без потребе губе животи у овом моменту. Треба да се сви сложимо у борби против пандемије, а не да се понашамо као да се ништа није десило. Позориште ће свакако предвидети дане који долазе и треба му веровати", казала је Вујић.
