Оно што је Скали била за Молдера, Бекетова за Касла, а Боунсова за Бута, у популарним серијама „Досије икс”, „Касл” и „Боунс”, то је и докторка Огден за генијалног детектива Мурдока. Равнотежа у опасном свету злочина, али и вечита чежња у љубавној игри „топло-хладно” чијем се срећном крају гледаоци надају од 2008. године када смо овај тандем први пут видели на малим екранима.
- Докторка Огден, уосталом као и Мурдок мог колеге Јаника Бисона, жена је која је светлосним годинама испред свог времена. Она је нешто што не бисте очекивали да видите ако бисте сада отпутовали на крај 19. и почетак 20. века. За почетак – разведена жена. Таквих тада није било много – поручује Хелен Џој на почетку ексклузивног разговора за Дневников „ТВ магазин”, додајући да јој је управо та њена одважност од прве епизоде била инспирација, али и повод да прихвати улогу.
- Логично је да је и тада било разведених жена, али серија нам сугерише да је у то време то била једна велика друштвена степеница на коју су смеле да закораче само најхрабрије. Развод се сматрао срамотом и подразумевао је осуду јавности. Сценаристи су урадили заиста сјајан посао у стварању жене која се није могла лако укопити у шаблоне. Оно што је мени најдраже код лика Џулије је то што она представља све оне жене које су тада биле ретке, али су својом храброшћу поставиле темеље онога што данас зовемо „равноправност полова” – закључује Џојова.
Да ли је то и главни разлог што сте овој улози посветили толико година?
- Да, заиста уживам у њој. Додатно, сценаристи никада не престају да ме изненађују са авантурама у које се Џулија и њен партнер упуштају из сезоне у сезону. Нас две смо започеле у мртвачници, продужиле путешествије у свет психијатрије, а потом смо се у наредним епизодама током година обреле у разним професијама. Никада нам није досадно. И то је оно што и нас глумце, али и гледаоце већ скоро деценију и по држи пред малим екранима не дозвољавајући нам да напустимо магични свет „Мердокових мистерија”.
Колико сте успели да осетите дух времена у који је радња смештена?
- Сјајно је, пре свега, што смо имали прилику да на сету „угостимо” многобројне историјске личности. Тако смо се дружили са Николом Теслом, Томасом Едисоном, сер Конаном Дојлом, творцем Шерлока Холмса, Бафало Билом, Хенријем Фордом, Черчилом и многим другим херојима тог времена за које смо претпоставили да би се могли сусрести на улицама Торонта те 1895. Био је то сјајан начин да научимо понешто о историји. Додатно, за мене као жену посебно су били изазовни костими тог времена. Костимографи су заиста водили рачуна о сваком детаљу за наше хаљине и одела глумаца. Ипак, како је фокус целе серије на ономе што је модерно и прогресивно за тај период, тако је и наша одећа била другачија – смела, аутентична, а опет прилагођена почетку 20. века. Уживала сам у Џулијиним хаљинама. Чини ми се да су жене данас помало заборавиле шта значи бити дама. Захваљујући Мердоку посумњала сам у ону изреку да одело не чини човека.
Као што смо већ поменули серија се емитује од 2008. године и гледаоци је и даље са великим жаром прате. Може се рећи да има бракова који краће трају од хемије коју сте створили ви и ваш колега Јаник Бисон. Хоћете ли нам открити вашу тајну формулу?
- То вам је као и у животу. Увек кажем, ми смо сви глумци. Било пред камерама или у свакодневном животу. Имамо неке своје улоге и изговарамо текст који нам је неко „написао” – судбина, бог, живот, сценаристи, ко год. Део успеха је у сјајној енергији која влада међу глумцима на сету, али ако текст није добар, и за глумце је немогуће да се поистовете с ликовима и да их заволе. А та љубав јесте формула нашег успеха. Искрено волимо тај наш мали свет који из сезоне у сезону изнова оживљавамо на сету.
И хоћете ли удовољити и нама и гледаоцима одговором на питање које нас све занима – да ли ће Мурдок и докторка Огден на крају коначно бити заједно?
- Још много тога нас чека док њихова прича не дође на ред (смех). На неки начин то је и одговор који вас занима, али који нисте чули од мене. Истина је да би заиста било глупо повезати их у првој сезони. Тиме би серија била брзо готова. Реч је о опробаном рецепту којим се служе сви продуценти. Публика воли то ишчекивање. Стварање велике праве љубави има велику моћ, поготово када се рађа мало помало. Сматрам да смо Јаник и ја урадили добра посао водећи ту љубав на ивици свих ових сезона. Чак и да прође још оволико док се њих двоје коначно не предају једно другом, неће нам досадити та игра љубави. Чини ми се да је то и најлепши део сваке везе.
Шта је већи изазов – радити на срцу као жена, или као хирург?
- Занимљиво је да глумци најчешће награде добијају када одглуме неке снажне емоције. Било да је реч о сценама у којима плачете, борите се за живот, проживљавате неку велику трауму или умирете. Истина је да су све ове ствари за нас глумце најлакше. Много теже је научити неки компликован хируршки захват, пазити да не погрешите изговарајући медицинске дијагнозе, или научити језик или акценат са којим до тада нисте имали контакт. То је најтежи део нашег посла.
Да ли икада размишљате о томе када ћете се опростити са „Мурдоковим мистеријама”?
- Зачудо, не. Тај тренутак ми делује далеко. Међутим, то ће се једног дана догодити. Сигурно ћу за неколико година осећати велику носталгију за овом серијом, јер је била велики део нашег живота. Људи ће памтити наше јунаке, јер су дуже од 10 година били уз њих. А куда ће нас живот одвести после „Мурдокових мистерија” о томе и не размишљам. Научила сам да не правим велике планове, јер шта год да одлучите, живот вас увек демантује. Једино правило за глумца је да у свакој следећој улози мора да понуди нешто потпуно другачије како га се публика не би заситила. Понекад морате и да шокирате. Ако то подразумева да би требало да се скинете пред камерама, и ако је то нешто што би изненадило гледаоце, онда – зашто да не. Они су најважнији.
Н. М.
