Донео је на биоскопско платно свог Тому и ставио фокус на његову личност и емоције од којих је био саткан. Како нам је рекао на новосадској премијери филма у биоскопу „Арена Синеплекс“ било би глупо да су кренули путем имитације Томиног лика, јер гледаоци кроз такав приступ лику не могу да осете и људску емоцију.
– Он је морао да буде човек, да буде жив, тако да је моја и одлука Драгана Бјелогрлића, када смо разговарали, била да направимо филм у којем ће он бити наш Тома. Ја сам ја, такав какав сам, нисам Тома Здравковић. Колико је мени помогао Тома, толико мене има у овом филму унутар Томе – испричао је за наш лист глумац Милан Марић.
Тома Здравковић у филму изговара реченицу: „Да би писао овакве песме, мора много да се запрљаш“. Како један млад човек попут вас урони у један такав комплексан лик који је испуњен тугом и сетом?
– Имамо ми сви неко своје блато, како би рекао Тома. Неко покушава да га игнорише, неко се прави да га не примећује, а неки га просто прихвате и улете у њега. Улазак у сопствено блато је као улазак у блато на улици - врло непријатно. Само је ово, што је лично, мало и болно.
Колико је тешко било изнети све те емоције које сте приказали у филму?
– Не знам да ли је било тешко. Било је узбудљиво, напорно, али не и мучно. Било је изазовно, али, ако ова целокупна екипа која је реализовала филм има неку одлику онда је то храброст. И наравно помало лудост (смех).
Тома је носио у себи истовремену и велику животну радост, а и тугу. Колико је било тешко дочарати те прелазе?
– Било је, али нисмо се плашили тог изазова. Нисмо се плашили да се пустимо, да нас мало и боли док ово све радимо. Било би глупо да смо прошли неогребани ми лично. Некако овај филм и овај сценарио и цела ова прича је захтевала ту врсту ризика.
Да ли сте и ви као Драган Бјелогрлић плакали због овог филма?
– Плакао сам и током снимања. То је баш чудно. Нисмо се либили да то радимо. Пријало нам је, долазило је спонтано, како са спознајом о сценарију тако и спознајама о нама самима.
Почели сте да снимате и трећу сезону серије „Државни службеник“. Шта ће то бити у фокусу овога пута?
– Па овога пута нам се сезона сама написала. У сржи целе приче је корона. Мораћете да сачекате да видите како то изгледа у серији. Трудили смо се да сценарио прати и претходне две сезоне и мислим да ће остати у дослуху са причом целе серије. Тек смо кренули са снимањем, а вероватно ће следеће године кренути и емитовање.
Која је ваша омиљена Томина песма?
– Немам омиљену Томину песму, заправо немам само једну. И не желим да издвајам једну. Нисмо ми само једна ствар у животу.
Шта за вас симболизује Тома?
– Много тога, заправо. Не могу у једној речи да вам дефинишем цело ово снимање, Тому и цео пут који смо прошли. И ризик и истрајност и пуштање у то блато, затим и тај стомак и интуиција која ради и вуче. Некако, немање страха и да не знаш и да се запиташ и да немаш одговоре... Мислим да је то све негде живот и да се, због тога што смо тај „луксуз“ себи дозволили током снимања, заправо у филм уткало нешто што је врло животно и што комуницира са људима који га гледају.
Колико је Тома утицао на Силвану Арменулић, а колико је она оставила трага у његовом животу?
– Ми смо одлучили да овај филм и направимо тако, да Силвана буде Томина тиха патња. Нешто за чиме је он читавог живота жудео. Из те перспективе, вероватно много.
Јесте ли и сами знали о Томином животу пре филма?
– Нисам. Лагао бих када бих рекао да сам био познавалац Томиног живота. Знао сам његове песме из кафане. Чак и лимитиран број песама, нисам ни знао шта све он има. Тек када сам добио улогу и када смо почели да копамо по Томином животу, по целој естради тог времена, тада сам сазнао неке ствари о њему, које су мени биле интересантне.
Има ли уопште данас боема као што је био Тома Здравковић?
– Има, како не. Променило се време и уопште не треба романтизовати то што је некада било. То време је имало свог Тому, имало је своје навике, трендове, предности и мане. Ми данас живимо друго време, друге трендове, мане и врлине, друге Томе. Вероватно ће неко за 30, 40 година направити филм о неком данашњем Томи. Заправо, кад кажете да ли ово данашње време има неког Тому и да ли има емотиваца, људи који се боре са самим собом, можда беже од самога себе, који желе нешто а не могу да остваре, сигуран сам да има.
Владимир Бијелић
