окоТВоко Љуп­ка као Љуп­ка

Бла­го ме­ди­ји­ма у Ср­би­ји, ов­де ни­кад ни­је до­сад­но, до­га­ђа­ји се де­ша­ва­ју бр­зи­ном све­тло­сти. Јав­на осве­та јед­не же­не пре­тво­ри­ла се у про­во­ра­зре­дан до­га­ђај.
Aleksandar Flipović Foto: N. Potkonjak
Фото: Александар Флиповић Фото: Н. Поткоњак

Оно што је пе­ва­чи­ца ис­при­ча­ла на­кон што је де­мо­ли­ра­ла два лук­су­зна ауто­мо­би­ла пре­ва­зи­шло је све што смо гле­да­ли у „Ка­сан­дри” и „Есме­рал­ди”. Љуп­ка др­жи нон-стоп кон­фе­рен­ци­ју за штам­пу, а ја по­ку­ша­вам да се се­тим да ли знам и је­дан њен хит.

Еки­па „Екс­клу­зи­ва” од­ве­ла је пе­ва­чи­цу да ба­ца се­ки­ре и да се осло­ба­ђа стре­са по­што су јој од­у­зе­ли ва­тре­но ору­жи­је. У ме­ђу­вре­ме­ну ге­не­рал Дра­ги­ша Си­мић се по­ја­вљу­је у еми­си­ји „Хит твит” где по­ред по­ли­тич­ких до­га­ђа­ја ту­ма­чи и свој љу­бав­ни слу­чај. Иви­ца Да­чић, мој ко­ле­га с фа­кул­те­та, му­дро га са­ве­ту­је у па­у­зи за ре­кла­ме ко­ја се чу­је у про­гра­му. Иде­а­лан шеф ди­пло­ма­ти­је. И ту је раз­ли­ка из­ме­ђу „Ути­ска не­де­ље” и „Хит тви­та” кад већ суд су­ди ко ко­га ту пла­ги­ра. То су два све­та раз­ли­чи­та - Оља Бећ­ко­вић се ни­кад не би ба­ви­ла та­квим те­ма­ма. И та­ко се Ср­би­ја по­де­ли­ла. Не­ке по­зна­те да­ме су ста­ви­ле нат­пис „И ја сам Љуп­ка”, док су дру­ге ал­тер­на­тив­не да­ме ста­ви­ле на сто­ри ин­ста­гра­ма „Ја ни­сам Љуп­ка”. Одав­но је на­пи­са­но ко је без гре­ха нек пр­ви ба­ци ка­мен. Шва­ле­ра­ци­ја у Ср­ба је од­у­век би­ла ствар о ко­јој се та­бло­ид­но шу­шка­ло. И увек кад се све за­вр­ши на­си­љем, хи­сте­ри­јом, љу­бо­мо­ром, јав­ним бла­мом, ствар ни­је ни­ма­ло ег­зо­тич­на. Има фан­та­сти­чан сни­мак на мре­жа­ма на ко­ме Ана Ни­ко­лић при­ча ка­ко је Ра­сти  кљу­че­ви­ма из­гре­ба­ла ауто, а на­ра­во­у­че­ни­је ње­не при­че је „за ко­га се уда­ти, ко­ме жи­вот упро­па­сти­ти”.

Увек сам ми­слио да је култ пра­вог Ср­би­на би­ти Ба­но­вић Стра­хи­ња и пре­ћи пре­ко све­га. Али из­гле­да да су нам ри­ја­ли­ти про­гра­ми и са­пун­ске ТВ се­ри­је до­бро ис­пра­ле мо­зак од де­ве­де­се­тих до но­ве ере. Јер оног тре­нут­ка кад су у ју­тар­њим про­гра­ми­ма кре­ну­ле рас­пра­ве ко је ко­га ту­као схва­ти­ли смо да је шоу Џе­ри­ја Сприн­ге­ра си­тан до­жи­вљај за оно што гле­да­мо и да је еми­си­ја „Лу­да ку­ћа” би­ла шми­ра у од­но­су на глав­не ју­на­ке да­на­шњих шоу биз и ин­фо­теј­мент еми­си­ја. Реч­ник ко­ји смо слу­ша­ли ни­је упо­тре­бља­ван ни у нај­бе­зо­бра­зни­јим фил­мо­ви­ма.  И ле­по је ре­че­но „Ко је без гре­ха, нек пр­ви ба­ци ка­мен''. Али да ли је на­си­љу и пре­љу­би ме­сто у ме­ди­ји­ма без об­зи­ра на реј­тинг и шер? Не­ке шва­ле­ра­ци­је ушле су у исто­ри­ју. Али и у тој про­бле­ма­ти­ци се мо­же оста­ти дис­кре­тан и го­спод­ствен. Те­ле­ви­зи­ји ко­ја еми­ту­је Па­ро­ве и ко­ја је ка­жње­на због то­га што је но­ви­нар у еми­си­ји за по­љо­при­вред­ни­ке упо­ре­дио ве­те­ри­нар­ски за­хват оплод­ње кра­ва са по­ступ­ком стер­ли­те­та же­на, е та те­ле­ви­зи­ја је има­ла де­бат­ну еми­си­ји о Љуп­ки где су се ко­мен­та­ри сви сем јед­ног, так­ми­чи­ли ко ће би­ти про­сти­ји. Је­ди­но је мла­ди ко­ле­га кон­ста­то­вао да по­ме­ну­та пе­ва­чи­ца не­ма ни је­дан хит. Он­да пи­та­ње ода­кле то­ли­ко до­бар во­зни парк ко­ји се лу­па, кад ве­ћи­на гра­ђа­на је­два да има за ре­ги­стра­ци­ју, пар­кинг и го­ри­во а два лук­су­зна ауто­мо­би­ла се лу­па­ју. Со­ци­о­ло­зи би ре­кли да је то све та­бло­ид­на за­ба­ва за до­ко­ну си­ро­ти­њу ко­ја се бо­ри да се по­ве­ћа ми­ни­ма­лац и да не из­гу­би по­сао због ко­ро­не. А шва­ле­ра­ци­ја је већ те­ма на ко­јој смо док­то­ри­ра­ли. Ни­је ли за­пра­во Це­ца сла­ву сте­кла са пе­смом „Ку­ка­ви­ца”. А у пра­ву је и „кра­љи­ца ту­ге” Ве­сне Зми­ја­нац „леп­ше је пла­ка­ти у мер­це­де­су не­го у фи­ћи”.

Ех, кад се се­тим мо­је мла­до­сти ту се до пр­вог по­љуп­ца че­ка­ло по де­сет да­на, а о сек­су да вам не при­чам. То се че­ка­ло и че­ка­ло и до­че­ка­ло све уз пе­сму „Та тво­ја бар­ка ма­ла”. Али та вре­ме­на пред­ста­ља­ла је јед­на дру­га Љуп­ка - Љуп­ка Ди­ми­тров­ска. Би­ла је по­зна­та по ши­шка­ма и чед­ним пе­сма­ма ти­па „Ћи­бу ћи­ба”. Јад­на ова де­ца шта све слу­ша­ју на те­ле­ви­зи­ји, шта гле­да­ју на Ју­тју­бу. Та­мо је­дан ин­фу­лен­сер јав­но про­зи­ва сво­је де­вој­ке. Су­пру­га јед­ног „За­дру­га­ра” је јав­но го­во­ри­ла о по­на­ша­њу свог су­пру­га и пре­ти да ће му од­у­зе­ти де­те и да је љу­бо­мор­на и по­се­сив­на. Ко­ли­ко је љу­ди у овој зе­мљи жељ­но да бу­де по­зна­то ма­кар и на се­кунд. Али и ако бу­де не­ког скан­да­ла од то­га се не жи­ви и то се не ма­же на хлеб. То­ли­ка же­ља да се бу­де сла­ван пре­ко но­ћи, а ако тре­ба пре­ко ле­ше­ва и ту­ђе пат­ње, са­мо је до­каз ко­ли­ко се у овој зе­мљи не це­ни ни дис­кре­ци­ја,  ни рад, ни та­ле­нат и ко­ли­ко је те­ле­ви­зиј­ски про­грам по­стао зо­на су­мра­ка.

Александар Филиповић

Nenad Adamov
26.09.2020 • 16:15
Odlicno ooisan jad medijske scene - čega se pametan stidi...
Nenad Adamov
26.09.2020 • 21:48
Odličan prikaz naše medijske scene - čega se pametan stidi, tim se...
EUR/RSD 117.5821
Најновије вести