То је политичар албанског порекла у чијем се наступу јасно види да припада генерацији која је рођена 1985. године отприлике онда када је Мило Ђукановић дошао на чело Савеза Социјалистичке омладине и од тада је непрестано у политици. Кажу да толико траје и Сатурнов ход - тридесетак година.
Господин Абазовић је завршио политичке науке, брат и сестра су му угледни лекари, живе у Београду и често су били гости у нашим медијима као експерти. Познат је по фризури „дританка”, то вам је нешто као балканска верзија фризуре Џона Траволте из „Бриљантина”. Највише га је прославилао видео клип „Свиђа ти се свиђа Абазовић Дритан”. То је заправо препев чувене песме Џеја Рамадановског „Секси ритам” који су радили Марина Туцаковић и Фута Радуловић. Још ми је луђи спот где млађана Радојка Аџић ђуска с Џејом Рамадановским на некој додели „Оскара популарности” раних деведесетих када су деловали као чланови породице Џексон или јунаци филма „Брејкденс”. Дара Бубамара је била симпатична девојчица која се кикотала код Минимакса, а Џеј је био тотална револуција у сценском наступу. Све их је однела историјска „Кошава са Дунава”. Али показало се да песме из деведесетих нису биле такав треш. Дакле очигледно је да ће историјске промене извршити они који су рођени крајем осамдесетих и почетком деведесетих. И да неће гледати на турбо фолк кроз призму елитизма „круга двојке”.
Најапсурднији наступ је било певање Јадранке Барјактаревић која је Миловим присталицама певала „Не може нам нико ништа јачи смо од Србије”. Није изабрала уопште добру песму - могла је певати „Што се се мала уобрази” или „Лети лети мој голубе”. Уследила је стравична реакција из Србије, па је Јадранка морала да скине свој инстаграм налог. Потом су уследиле осуде многих колега и забрана да Јадранка учествује на једном фестивалу у Србији. Својевремено сам упознао ову певачицу, гостовали смо заједно у емисији „Магазин ИН” и деловала ми је као типична Црногорка - кршна и отресита. И да сам био у могућности да јој дам бесплатни савет, рекао бих јој да се не меша у политику ако не мора. Својевремено смо се и ми јуначили по мостовима и певали песму „Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине”. Па се зна како смо прошли и историјски и финансијски. Од те песме треба само да аванзује Митар Мирић јер му је обележила каријеру.
Свакако да је и малтретирање Барбе Владе Георгиева утицало на изборни резултат у Црној Гори. Танка је линија где почиње естрада, а где наступају политичке игре смишљене у таблоидном политбироу. Прошла су времена кад се могло певати „Године су прошле пуне муке, гинуло се за слободу немо, друже Тито ми ти се кунемо” и „Другарице посадимо цвеће куда војска друга Тита креће”. Прошла су та времена. И био је у праву Горан Бреговић „Ко не слуша песму слушаће олују”. Није случајно што је паметни Брега звао чувеног партизана Светозара Вукмановића Темпа да му пева „Падај сило и неправдо” на плочи „Пљуни и запевај моја Југославијо”. Зато ми је смешно што су неки феноменалошким емисијама хтели да укину „Сав тај фолк”. Нема укидања народњака. Они су нам у карми и судбини. Али кад слушам ово, осетим носталгију кад видим Весну Змијанац и Рамба Амадуса у песми „Идемо на море”. Плакаћемо ми за деведесетим све уз песму Џеја Рамадановског „Ни на исток ни на запад, на север ни југ, нигде, нигде без тебе се вртим још у круг”.
Александар Филиповић
