Ово није град у којем може да се види само старо наслеђе Бугарске, већ је он једно посве модерно и живахно место, а рекло би се и прави балкански град, који слови за центар културе тог краја Европе. Пре две године носио је титулу Европске престонице културе, јер је стециште различитих музичких, позоришних и уметничких фестивала, сајмова, концерата, радионица и других културних активности, али и чувар богате баштине.
Пловдив је други бугарски град по величини и налази се у централном делу земље, подно Родопских планина, а лежи на реци Марици. Његова историја исписана је чак и пре оне коју бележе Атина, Рим и Истанбул. Први трагови његове историје забележени су пре више од 8.000 година, што га сврстава на листу најстаријих европских градова и што довољно говори о богатом културно-историјском наслеђу које су за собом остављали сви они који су у својим походима освајали Бугарску, попут Грка, Римљана, Турака, Македонаца, Руса, Хуна и других народа. Због тога, Пловдив је данас, може се рећи, музеј историје овог дела Балкана и то на отвореном, па сваки кутак и улица у њему откривају нови податак из прошлости, али и микс различитих култура, који се највише огледа у архитектури. Стога док се шетате овим градом на тренутке се осећате као да сте у Истанбулу, а онда, иза ћошка, „стижете” у Рим или Атину, па се вратите у доба социјализма, који је такође видљив на грађевинама у овом, као и другим деловима Бугарске.
Дух некадашњег времена посебно се може осетити у старом граду који се сместио изнад центра града, а у којем се нижу куће јарких боја, чијим су се здањима овде надметали богати трговци који су их градили. У њему су једна до друге начичкане различите радњице са традиционалним занатским производима овог краја. Списак локација које се не смеју заобићи овде је подужи, али оно што се свакако мора издвојити је импозантан амфитеатар са 28 редова камених седишта, у којем су остаци и стубови некадашњег античког града Филиполиса, како се Пловдив некада звао. Понеки трагови пронађени открили су и да су се у том амфитеатру некада одржавале гладијаторске борбе. Данас је он центар градских збивања па се недељно у њему, како смо сазнали, одржавају бројни концерти и права је атракција за све који посете град јер се из њега пружа фантастичан поглед на цео Пловдив и његову околину. Занимљиво је да је, иако је саграђен још у првом веку за време цара Трајана, овај амфитеатар пронађен тек 60-их година прошлог века, након чега је уследила његова реконструкција и поново постављање палих стубова и зидина.
У старом граду у Пловдиву поред старе Хисар капије саграђене на темељима римског утврђења, која попут временске машине увлачи у прошлост, смештен је Регионални етнографски музеј који се налази у Кујумџијевој кући, споменику културе од националног значаја, који потиче још из 1846. године и важи за једну од најлепших у овом граду, а припадала је пловдивском трговцу Кујумџији. Овде је изложено више од 40.000 експоната који причају историју свакодневног живота Бугарске, па се тако може видети некадашња обућа, одећа, накит, оруђе, намештај и много тога још, као и прикази о привредном и економском развитку града.
Пловдив се сместио на шест брда која носе турске називе, а сам центар лежи на брду које се зове „Таксим тепе”. На овом брду се некада налазило античко насеље па је готово цео центар града окружен археолошким ископинама, рушевинама и остацима некадашњег града. Сасвим несвакидашње, у неким зградама, у којима се налазе бутици модерних модних брендова, и даље се налазе антички споменици који не смеју да се померају па су тако постали део ентеријера и употпуњују угођај током куповине. Из периода античког града Филиполиса пронађени су и остаци римског стадиона из 2. века у којем је некада могло да седи чак 30.000 гледалаца. Већи део тог стадиона и данас је скривен од очију јавности и лежи испод пешачке зоне центра града, а у плану је да се једног дана он у потпуности открије, а улице обложе стаклом којим би се ходало изнад самог стадиона и остатака некадашњег града.
У граду се налази неколико православних цркава које су сачуване и две џамије. Једна од њих је Џумаја џамија из 15. века која се налази у центру града. Ноћу град изгледа још више магично јер је свака фасада у центру града осветљена, па њенихове боје и стилови градње приказују се у пуном капацитету. Град, заиста, одише посебном енергијом, због које на тренутке подсећа на Нови Сад и Суботицу. Осим културно-историјских споменика по којима је препознатљив град има и велике паркове са много зеленила и фонтана, а дуж главне променаде налази се низ кафића и ресторана. Пловидив важи и за град у којем живе народи неколико различитих националности, што га такође издваја од других у Бугарској. Дефинитивно је ово град у који се поново вреди вратити, јер један дан није довољан да се обиђу и осете све његове чари.
Текст и фото: Владимир Бијелић
