Људи у то време вероватно нису ни приметили никакве флуктуације, али знаци тих аномалија сачувани су у циглама од блата које су они пекли, пренео је Гардијан.
Када су научници недавно испитивали цигле из првог миленијума пре нове ере у Месопотамији, која је обухватала данашњи Ирак и делове Сирије, Ирана и Турске, открили су магнетне потписе на њма.
То указује да су цигле настале у време када је Земљино магнетно поље било необично јако.
Печати на циглама са именима месопотамских краљева омогућили су истраживачима да потврде временски распон за магнетне ударе.
Њихови налази су кореспондирали са познатим магнетним ударом "Геомагнетна аномалија из гвозденог доба Леванта“, који се догодио између 1050. и 550. године пре нове ере.
Раније је документовано у артефактима са Азора, Бугарске и Кине, уз коришћење археомагнетне анализе, испитивање зрна у грнчарији и керамичким археолошким предметима у потрази за траговима о Земљиној магнетној активности, објавили су научници 18. децембра у часопису Процеедингс оф the Натионал Ацадеми оф Сциенцес.
"Заиста је узбудљиво да древни артефакти из Месопотамије помажу да се објасне и забележе кључни догађаји у историји Земље, као што су флуктуације у магнетном пољу“, рекао је коаутор студије професор археологије Блиског истока и науке о археолошким подацима на Универзитетском колеџу у Лондон Марк Алтавел.
Он је истакао да то показује зашто је очување древног наслеђа Месопотамије важно за науку и човечанство.
