Авантуриста по природи, ова неустрашива девојка опет се одлучила за једно невероватно путовање, па је са својом малом веспом обишла за непуна два месеца све главне градове свих држава бивше Југославије. Када је израчунала километражу дошла је до бројке од 3600 километара, јер су се под њеним точковима низали Београд, Подгорица, Љубљана, Загреб, Сарајево и на крају Скопље.
- Веспа је мала и са само 50 кубика. Мој највећи проблем је што нисам купила праве гуме за ово велико путовање на разним теренима. Због тога сам пала неколико пута, али добро што сам носила добру опрему тако да падови нису били страшни. Веспа је баш добро издржала и после великог сервиса у Словенији, била је као нова. Махом сам без паузе возила око 200 километара, након те руте сваки пут бих морала стати да мало одморим, каже кроз осмех Лиз.
Осим фасцинантних предела, Лиз се током свог путовања одушевила људима из свих бивших република, јер сви су били веома љубазни пема њој, срдачни, гостопримљиви и увек помогли кад је требало. Оно што је такође на њу оставило веома јак утисак јесте да познавајући српски језик, свуда је могла добро да се разуме са свима на које би наишла, небитно у којој се од шест држава налази. Уз осмех додаје да јој нигде није био потребан енглески језик, јер је свуда причала и добијала помоћ, подршку или било шта што јој је требало комуницирајући искључиво на нашем језику.
Понекад и није све било тако сјајно, али је захваљујући добрим људима из сваког проблема изашла као победник. Када је возила назад у Србију из Скопља, била је сама и навигација ју је вртела у круг. После скоро два сата вожње и још једног пада није могла да изађе из села у ком се налазила. Случајно неко из тог села је препознао да има БГ таблицу и да изгледа изгубљено. Нашао ју је бивши српски полицајац који ради ту живи и ради.
- Рекао ми је да сам у српском селу у Македонији. Пошто је већ касно и почело је да пада мрак, он ми је помогао да стави веспу у гепек и возили смо заједно преко границе и назад у Врање, где ме је чекао дечко да ме вози кући. Ми смо му поклонили илустрацију Београда где је он некада живео и хтели смо да га частимо вечеру али он није хтео ништа да узме, само је хтео да ми помогне и да ме безбедно врати у Србију. Много смо захвални том човеку, Саша се зове. Моја нада и вера у добре људе после овог путовања је много већа, каже ова храбра девојка.
Током свог авантуристичког путовања ипак не може да изабере само један град који је на њу оставио најјачи утисак, јер са сваког места носи лепе успомене. Ипак, ако би баш морала да бира онда би за нијансу издвојила Црну Гору у којој је обишла нестварне природне пределе.
- Гајим много љубави према северној Црној Гори, зато што је тамо почела прича вожње веспе и тамо сам створила неке од мојих најдражих садржаја на мом yоутубе каналу. У Црној Гори смо се стално осећали као да смо се дружили са пријатељима које смо знали већ годинама. Весели су, воле да се шале, време некако иде спорије тамо. И то је још једна ствар, без језика, не бих могла ни да разумем њихове форе. Не могу да бројим колико пута сам плакала од смеха, рекла је Лиз која је на овом путовању открила и колико лепо може да буде камповање.
- Много уживам у томе. Никад то раније нисам радила и ове године сам се заљубила у камповање. Осећај када се пробудиш, отвориш шатор, осетиш траву прекривену росом под стопалима и видиш пејзаж планина и река око себе - то је нешто непроцењиво, поручује Лиз.
За крај додаје да своју чувену веспу током јесени води на детаљан ремонт код мајстора да поправи све на њој шта треба, како би била спремна за следећу сезону.
РИНА
