Како нам је у једном од претходних разговора о очувању и обнови поменуте стазе на панонској лепотици основаној 1956. године, рекао искусни планинар Боривоје Вељковић, трансверазала је најлепша стаза с којом један планинар треба да се упозна. Мада није толико популарна, Фрушкогорска трансверзала, као и свака друга, обједињује све културно–историјске споменике, карактеристичне природне одлике, у овом случају и манастире, а дугачка је 165 километара. Ту је уткано оно најлепше што Фрушка гора има.
У односу на прошлу годину стазу је прешао један планинар више, али су свакако 2021. и 2022. по броју учесника надмашиле претходне, све до 1983. када је било 62 трансверзалца. Само два госта из Осијека су је сада обишла „у цугу“. Да би Фрушкогорска трансверазала, која има 32 контролне тачке, прву код планинарског дома на Стражилову и последњу код Бранковог гроба, била посећена и ове године, побринула су се и новосадска друштва ПСД „Поштар“ и ПД „Алма Монс“, која су организовала обилазак у етапама.
– Са нама је целу стазу обишао 21 планинар – каже за „Дневник“ Синиша Петров, водич „Поштара“. – Реализовали смо 12 акција прилагођених свим узрастима, па смо тако имали и децу и искусније у екипи, као и почетнике. Било је 169 различитих учесника, а 471 укупно на свим акцијама, из 18 клубова и друштава, а двоје је и раније обишло трансверзалу. С обзиром на то да су приликом етапног обиласка стазе кружне, прешло се, наравно, више километара, у нашем случају укупно 230.
Ревитализација стазе на бази ентузијазма
Стаза Фрушкогорске трансверзале означена је црвено–белим троуглом, а о томе колико је неопходна њена ревитализација већ смо писали. Пара је, наравно, увек мало, или их ни нема, па је рад на обнови маркација и раскрчивању путева углавном на добровољној бази.
– Трансверазала је у лошем стању када је реч о маркацијама и проходности – каже Синиша Петров, иначе и председник Комисије за планинарске путеве Планинарског савеза Војводине. – Ове године смо имали четири наменска снимања проблемских деоница и нашли смо нова решења да се промени траса како бисмо олакшали кретање планинара и то још треба да озваничимо.
Свака етапна акција коју су организовали „Поштар“ и „Алма Монс“ је, наравно, послужила као још једна прилика да се стаза прегледа. Одрадили смо и две акције обнављања маркација, а циљ овог сазива Комисије за планинарске путеве у следеће три године је да се што више делова ревитализује и да се нове деонице учине проходним.
Петров је водио акције са још два водича, иницијатором овогодишњег обиласка Миланом Бреберином и Гораном Андабаком.
Једно од најмлађих планинарских друштава у земљи, „Алма Монс“, први пут је организовало обилазак трансверзале, по плану Далибора Плиснића, великог заљубљеника у стазу старију и од маратонске, коју је сада прешао трећи пут. Њихове акције биле су нешто захтевније.
– Имали смо седам кружних етапа – истиче Далибор Плиснић. – Прешли смо око 190 километара са везним деоницама које не припадају трансверзали. Било је 52 учесника из осам клубова, они најупорнији су обишли све, а њих је шеснаесторо. Почели смо 29. јануара најкраћом стазом од 16 километара, а после смо прелазили у просеку око 20 и више, док су две најдуже биле од 34 и 38 километара. Обилазак смо завршили 11. јуна.
Свако ко је обишао целу трансверзалу и у књижици добио посебне печате за све 32 контролне тачке, осим звања трансверзалац заслужио је и значку са угравираним јединственим бројем, тако да је од 1956. године до сада стазу прешло 3.115 људи.
Кристина Бугарски
