Клинички фармаколог на Медицинском факултету у Нишу Срђан Пешић истиче да и од саме дестинације зависи који ће се облик тог проблема јавити - да ли проблем са дигестивним системом, цревима или системом за варење.
"Обично у води за пиће или води у којој се перу намирнице живе микроорганизми на које наша црева нису навикла. Најчешћа превентивна мера је узимање пробиотских препарата", рекао је Пешић на трибини о томе како се изборити са тим проблемом.
Он, међутим, наводи да, према бројним истраживањима, само одређени пробиотски сојеви могу да превенирају путничку дијареју.
"Примера ради, само у Србији је регистровано више од 100 пробиотских препарата. Управо због тога, донете су стручне смернице за примену пробиотских препарата, које су засноване на најновијим научним доказима о ефикасности и безбедности пробиотских култура за одређена здравствена стања", објашњава др Пешић.
Истраживање је показало и да је више од 50 одсто испитаника имало
здравствених проблема на летовању, али се из праксе зна да се са тим проблемом бар једном у животу сусрело и више људи, истакла је председница
Удружења "Наша Аска" др Мима Фазлагић.
Путничка дијареја најчешће се јавља првог или другог дана по доласку на одредиште, а од тих здравствених проблема нису поштеђена ни деца.
"Деца су осетљивија на промену бактеријске флоре, па се код њих чешће јавља тај проблем, коју прати и висока температура. Пробиотици делују и код деце, а приликом одабира пробиотика, битно је купити само оне који имају адекватно паковање, јер је то једини начин да се сачува од екстремних услова и задржи своју ефикасност", рекасо је председник Удружења педијатара Србије проф. др Георгиос Константинидис, а наведено у саопштењу.
