Једном речју, кризна свест далеко је од правих одговора у односу на тежину задатака с којима се човечанство суочава. Доводи се у питање и демократија: масе људи су систематски деполитизоване у тој мери да није јасно желе ли оне уопште да поврате нешто од изворне моћи у обликовању заједница у којима живе.
Тема политичког образовања зарад усклађивања потреба људи с реалношћу која их окружује у уређеном друштву је копкала филозофе још с почецима грчке демократије. Данас је излазак на изборе и гласање у Грчкој законска обавеза, али све веће одустајање бирача од гласања широм света постаје све тврђа чињеница. На недавним изборима за Европски парламент излазност је једва пребацила 50 процената што се малтене тумачило као успех. Западање у затворени круг апатије као да иде на руку политичара, с обзиром да се све ређе баве правим, животним питањима грађана. С друге стране генерације које долазе наилазе на зид чак и ако желе да преузму одговорност за своју будућност.
А да су млади ипак заинтересовани за политику најбоље показује пример 16-годишње шведске гимназијалке Грете Тунберг, која је у својој 15. години зачела први прави велики глобални покрет отпора средњошколаца уперених против неактивности влада због климатских промена.
С друге стране, резултати студије која је недавно објављена у Немачкој указују да се о политичким темама попут буџета или социјалних разлика изван гимназија ретко разговара. Према истраживању Института за политичке науке берлинског Слободног универзитета а на основу одговора ученица и ученика, средњошколска настава у Немачкој додуше омогућава расправу о актуелним политичким и друштвеним догађајима, али се то много више чини у гимназијама, него у општим и струковним школама. Тамо се чешће тврди да је настава сувопарна, досадна и компликована. Анкета којом је обухваћено 3.400 средњошколаца показала је да много тога зависи од нивоа образовања родитеља и какве књиге им стоје у регалу. Око 60 процената испитаника били су гимназијалци који су за политичку наставу били боље припремљени.
Како превести дневнополитичке теме из новинских чланака на једноставнији језик и повезати их са светом у коме се крећу млади, како да формирају мишљење о питањима која сматрају важним, зашто би текст из уyбеника о изборима из 2013. био подстицајнији од актуелне расправе о мотивима за оставку неког министра, зашто би се рађе учило о организацијама попут Европске уније и Уједињених нација у начелу, него о њиховој улози у сукобу у Сирији - све то указује да буђење критичке политичке свести није ни мало лак задатак.
Стога се и могло десити да, на пример, неки професори којима политичка настава није у опису радног места упућују ученике на портал портал Алтернативе за Немачку показујући тиме да нису политички неутрални.
У покрајини Баден-Виртенберг ученици већ више од две деценије прорађују теме попут демократије, толеранције, људских права, устава и поделе власти, друштвених сукоба.. али и сиромаштва, муслимана у Немачкој, демографских промена (и то већ 2016. године, после почетка мигрантског таласа 2015), ратова, "плавог злата" (оскудице воде), двостраначког политичког система у САД, положаја Европе у светској политици, глади у свету, дигиталног друштва ("живота у мрежи"), десног екстремизма (због очите историјске нацистичке хипотеке), глобализације, "наших Турака", док су 1997. године расправљали су и о распаду Југославије... Једна од општих тема гласила је: никакво "ја" пре "ми".
Анкета је показала да деца из слабије образованих породица чешће дају одговоре типа: "За већину проблема у Немачкој криви су мигранти", или: "Јевреји имају превелики утицај", али тај проценат у укупном броју је ипак мали. Аутори студије су, међутим, закључили да у познавању тема попут расизма, сукоба на Блиском истоку, миграција или популистичких идеологија тинејџери подбацују. С друге стране интересују их питања социјалних разлика, идентитета и њиховог конкретног окружења.
Било би добро знати и који политички инфлуенсери на друштвеним мрежама утичу на њихове ставове, с обзиром да рецимо амерички председник Доналд Трамп има 50 милиона пратилаца на Твитеру, а међу њима је и доста младих. Извесно је да и Јутјуб игра велику улогу у образовању младих, али у којој мери модерне технологије утичу на политичке ставове лакше је проценити од случаја до случаја.
Све у свему, неолиберални ветрови који дувају кроз просветне установе, њихове програме и наставу, све више ускраћују часове посвећене друштвеним наукама попут историје, политике, права, социологије... са по једним, до највише два часа недељно. А за сложене политичке дискусије и анализе потребна је ипак добра припрема, с крајњим циљем да сви ученици једног дана учествују у демократским процесима, да могу да разумеју политичка питања, као и да заснују своје мишљење на властитим увидима и разлозима - а не на популистичким, лажним обећањима.
Остаје питање да ли ће ученици који изађу с дипломом у рукама из средње школе, с 18 - 19 година моћи да преузму улогу друштвено одговорних грађана. У временима тржишно прилагођене демократије, ситуација све више измиче управо демократској контроли: и образовање је постало "посао" у коме се пречесто прећуткује да се лични и политички интереси лакше спроводе ако демос, па и млади, остану без свог аутентичног гласа. Другим речима, "ја" се фаворизује на уштрб "ми". Или како је то недавно формулисао француски председник Емануел Макрон критикујући актуелну политичку агенду америчког председника Доналда Трампа - јавне политике САД су постале превише подложне приватним интересима. Понекад разлике између њих нестану. А ради се о томе да се две стране деловања ипак доведу у исту раван - и слобода и одговорност.
Данас више није ни мало необично што популистички политички саветодавци имају толико успеха - и превише људи једноставно нема солидну основу за критичко супротстављање шареним лажама које им политичари нуде. И уместо да политичко образовање постане важно попут математике и информатике, власт, па и она просветна, чини све да битне одлуке задржи за себе, а грађанима препушта да се сами сналазе у препознавању својих темељних права и политичких избора који им се као све скученији нуде.
