Куће на Чардаку и Поповици најтраженије и најскупље

Без обзира на све већу „бетонизацију” градова, пренасељеност, загађеност ваздуха, недостатак зелених површина, паркинг-простора... већина људи се и даље пре одлучује за куповину стана у граду, него куће у приградским насељима.
ф
Фото: Dnevnik.rs

По речима агената, продаја некретнина у приградским насељима је спорадична те не постоји тржиште у класичном смислу, с константном понудом и потражњом.

У новосадским агенцијама за промет некретнина сагласни су у томе да су најинтересантнија приградска насеља управо она најближа граду. Људи се углавном одлучују за куповину кућа и плацева у насељима која су некад била викенд-зоне, попут Поповице, Чардака, Боцки, Лединаца, затим у Ветернику и Футогу и евентуално Каћу и Руменки. Како нам је објаснио извршни директор агенције „Солис” Драган Рабатић, остала приградска насеља грађанима нису толико интересантна, нити се промет некретнина тамо одвија преко агенција.

– Куће се у приградским насељима, осим у овим ближим граду, продају у затвореним круговима или се продаја оглашава на интернету, табли у прозору и слично – нагласио је Рабатић. – Развијеног тржишта некретнина нема у смислу да постоје велика понуда, потражња и посредници.

Наш саговорник напомиње да такви продавци за кућу најчешће траже онолико колико им пара треба, а обично је реч о наслеђеним некретнинама или пак плацевима. Дешава се да такве куће буду продате испод цене, и то комшији који жели да се прошири.

У траженим насељима поред Новог Сада на првом месту по атрактивности је Чардак, а следе Поповица и Боцке и ту, по речима агената, за њих као посреднике при куповини, односно продаји, има посла јер, како кажу, постоје понуда и потражња. Као и у граду, тако и у приградским насељима, на цену утиче место на којем је некретнина, квалитет градње, опремљеност, а будући да је реч о кућама, један од фактора је и величина парцеле.

Цене кућа на Чардаку крећу се од 150.000 евра па навише јер је често реч о великим вилама и модерно грађеним објектима, и то на парцелама од око 1.000 квадратних метара. Квадрат неизграђеног зељишта или с објектом за рушење стаје од 50 до 100 евра.

– Чардак је атрактиван јер постоји комплетна инфраструктура, планови детаљне регулације, зна се шта се на којој парцели може градити – напоменуо је Драган Рабатић. – Тражене су локације у центру насеља, а како се иде даље, и цене падају.

На Поповици су цене сличне као на Чардаку, а будући да су тамо решени вода и гас, то насеље престаје да буде викенд-зона и све је више зона „свакодневног становања”.

По речима агената, Боцке су Новосађанима интересантне због погледа на град, као и приватности јер је реч о насељу где објекти нису набијени једни до других. У том насељу проблем је што још увек нема одговарајуће инфраструктуре и што је махом викенд-зона, осим предњег дела, где људи већ живе током целе године.

– Како се иде ка Ледицима, наилази се на насеље које функционише, да тако кажем, нормално, где људи живе током целе године, односно није викенд-зона – објаснио је Драган Рабатић. – Нема ту неких вила и модерних објеката већ је реч о просечним кућама. Како се померате у брдовита, виша подручја, која пружају атрактивност у смислу погледа, ту се већ почињу зидати објекти за свакодневни живот.

Интересантно је да је у делу Боцки и даље према Беочину и Фрушкој гори седамдесетих-осамдесетих година прошлог века, кад су људи имали више времена, али и новца да слободно време проводе у природи, грађено доста викендица. Те објекте наследила су њихова деца која немају могућности да их користе. По речима агената, цене некретнина се крећу од десет до 20 евра по квадрату земљишта. Викендице с окућницом на неких 1.000 квадратних метара плаца могу се купити за око15.000, 20.000 до 30.000 евра. Агенти кажу да и нема баш много интересовања за такву врсту некретнина јер то подразумева рушење старог објекта па зидање новог.

– Од приградских насеља Новосађанима су интересантни и Каћ и Руменка, и то углавном оним суграђанима који за одређену суму новца желе да купе више квадрата, а за те паре то не могу у граду – објаснио нам је Драган Рабатић. – Каћ је занимљив јер функционише као насеље за себе, и онај ко тамо оде, не живи више у граду, иако има и оних који тамо купе кућу па путују у Нови Сад на посао. Људи углавном купују класичне породичне куће, којима се цена креће од око 50.000 евра до 100.000, зависи од квадратуре, опремљености и сл.

Почетак Ветерника је интересантан због плацева за градњу породичних кућа, док су у Футогу у понуди већ завршене куће. Некретнине у Ветернику су мало скупље од оних у Футогу, чије се цене крећу као у Каћу или Руменки.

Кућа у Кисачу 25.000 евра, а салаш на Ченеју два милиона евра

На сајтовима за оглашавање продаје некретнина цене кућа углавном се крећу од 50.000 до 100.000 евра, наравно, има и јефтинијих, али и скупљих. Осим тога, на цену свакако утиче квадратура објекта и плаца, као и у каквом је стању некретнина. Куће на Ченеју продају се по око 100.000 евра и више, а у понуди су и два салаша од по милион и по и два милиона евра. У Шангају се цене некретнина крећу око 40.000 евра, али има и скупљих, па је у понуди и кућа, с три помоћна објекта, која стаје 360.000. У Бегечу је ценовни ранг нижи па ту породична кућа стаје од око 30.000 до 80.000 евра, а слично је и у Ковиљу. Куће у Буковцу углавном се могу наћи по око 50.000 до 100.000, а има и неколико јефтинијих за 30.000 до 40.000 евра. У Степановићеву се објекти продају по око 30.000 до 35.000 евра, а у Кисачу се цене крећу од 25.000 до 120.000 евра. У последње време све популарнији су и Лединци, а цене породичних кућу су од око 100.000 евра и више, док су викендице од 30.000 па надаље.

Ј. Вукашиновић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести