Марија Касаш каже да је овим хобијем са супругом почела да се бави пре десетак година и од тад је скупила више од 600 чајника.
Много чајника је набавила на Најлон пијаци, али неке су јој поклонили пријатељи и рођаци.
“Чајници ме импресионирају. Сваки је на свој начин леп. Сад смо већ дошли у ситуацију да немамо где да их држимо, па правимо неке полице. Захвална сам јако Музеју града Новог Сада нарочито Гордани Петковић која ми је предложила да урадимо ову изложбу“, каже Марија Касаш.
Жеља јој је да сваки посетилац понесе лепу успомену са ове изложбе и да јој је најважније да људи виде чајнике. Објаснила је да је чајницима тешко одредити старост, али се по ознакама на њима може одредити земља порекла.
По њеним речима за следећу изложбу планира да покаже колекцију са мотивима љубичица на порцелану, који су и Наполеону били омиљени.
Први чајник који је набавила је чајник од танког порцелана од њеног деде из 1936. године који је он добио као трговац на поклон за највише продатих пасти за ципеле. Чајнике набавља по цени од 50 до 100 динара, али има неких које је платила и две хиљаде динара и каже да постоје чајници који вреде и неколико хиљада евра.
“Чајници се ручно израђују, и ручно црта и пише по њима. Најпре су чајеви и чајници били привилегија богатих, а после су масовно почели да се употребљавају“, каже Касаш и указује да су некада и у Београду организоване специјалне чајанке.
Један сет чајника садржи шест шољи и тацница као и посудице за шећер и млеко. Касаш каже да она и њен супруг обожавају да пију чај и да им је посебан ужитак кад им дођу гости да чај послуже из неког од чајника из сопствене колекције.
К. Бачкалић
