Основна идеја манифестације је упознавање деце од пет до 12 година с културом, језицима и медијима мањинских заједница, те су деца кроз радионице током свих ових година имала прилику да уче мађарски, словачки, русински и румунски језик. Прошле године уведен је и знаковни језик, што деца такође воле и прихватају.
– Радионице језика показале су се заиста добро – потврђује организаторка пројекта Наташа Херор. – Деца изузетно брзо усвајају нови језик и практично науче више од 100 речи недељно. Суботом имамо квизове, и то они много воле. Спремају се, анимирају родитеље, па и родбину и комшилук, све који знају одређени језик. У томе се, заправо, огледа тај активни мултикултурализам, као и интеркултурализам, јер желимо да деца из других мањинских заједница науче бар основне речи, да се јаве, поздраве и слично. Живимо у таквом друштву и некада је овде било уљудно и нормално да се зна бар та нека основа.
Осим чињенице да ново знање лако усвајају, децу учење страних језика заиста интересује. С обзиром на такво интересовање и уочену жељу деце да наставе, од ове године уведен је пилот-пројекат у виду месец дана интензивног курса словеначког језика за тинејyере од 13 до 19 година. На курсу се обично скупи група од њих шесторо до дванаесторо.
– Сваке године сам долазила на радионице, било ми је баш забавно и, учећи језике, лепо смо се дружили – рекла је тринаестогодишња Марија Сторожук Зељковић, која сад долази на курс словеначког језика. – Кад сам видела да ове године има нешто и за нас, старије, помислила сам: што да не, хајде да пробамо и то. О Словенији сам чула лепе утиске од свог тате, а и од његовог друга који тамо живи близу мора, тако да бих волела да посетим тај део. Такође бих волела да одем у Крањску Гору, на Блед и у Постојинску јаму, ако је могуће. Стране језике је добро учити првенствено због проширивања знања јер никад се не зна кад ћемо у животу упознати некога или бити у некој држави када ћемо употребљавати тај језик. Лепо је знати други језик, споразумевати се и бити елоквентнији.
Изузетно је занимљив податак да „Под крошњама на Штранду” већ годинама радо бораве и деца која нису из Новог Сада, а коју у наш град доведе летњи распуст.
– То је пета година како долазим, а раније сам учио мађарски, румунски, русински, словачки и знаковни језик – каже Адријан Цвијановић (13) из Бањалуке. – Занима ме и словеначки, нисам у Словенији никад био, али волео бих да одем. Посетио бих Шкоцјанске јаме, које су на УНЕСКО-вој листи светске баштине, Пиран, Блед, Бохињ... На курсу смо научили основно, сваки дан долазим и мислим да је много лакше учити словеначки кад већ знаш српски или било који словенски језик. Стране језике је значајно учити да бисмо упознали друге културе, на тај начин богатимо искуство, а ако се нађемо у одређеној земљи, лакше ћемо се снаћи ако познајемо бар основно на језику који се ту говори.
Текст и фото: Б. Павковић
