Наиме, мада је Републичка скупштина недавно усвојила закон о кредиту од 175,5 милиона евра, колико би требало да кошта изградња „четвртог моста преко Дунава”, „Коридори Србије”, који су носилац пројекта, још нису поднели захтев за грађевинску дозволу.
Поред тога, прошли месец Градска управа за заштиту животне средине одлучила је да је потребна Студија процене утицаја на животну средину мобилне фабрике бетона која ће се налазити на месту некадашњег Бродоградилишта, коју ће градити „Chinese Road & Bridge Corporation„ односно CRBC, фирма која је пројектовала и која ће градити нови мост.
Уз то, још нису познати резултати техничке контроле пројектне документације, која је неопходна за добијање грађевинске дозволе за изградњу моста, а посао је поверен у априлу конзорицјуму који предводи Грађевински факултет у Београду. Из „Коридора Србије” нема информације о развоју ситуације и очекиваном почетку изградње моста, који би требало да буде завршен до 2025. године.
У међувремену, након годину и по дана од почетка припрема, CRBC је поставио три помоћна челична моста, повезао их помоћним бетонским путевима и припремио конструкције с којих ће се побијати шипови и изливати два главна носећа стуба будућег моста. Као што рекосмо, ситуација изгледа као пред старт трке, само недостаје зелено светло.
Како ће изгледати сама изградња новог моста, може се јасније видети из локацијских услова, а у складу с Планом генералне регулације моста у продужетку Булевара Европе у Новом Саду. Делови дунавског приобаља већ су искоришћени за изградњу привремених саобраћајница и три независна сегмента помоћног моста.
Ради се о 395 метара приступних саобраћајница, широких шест метара и 838 метара помоћних мостова, који је широк седам метара. Два сегмента овог моста, од којих један премошћава Шодрош, постављена су у низу на бачкој обали и повезана приступним путевима, док је трећи изграђен на десној обали Дунава у Сремској Каменици.
Са прилазним вијадуктом, нови мост биће дуг око 2,5 километра, док ће главна конструкција изнад реке бити дуга 880 метара. Имаће две коловозне, са по две саобраћајне траке, биће широк скоро 30 метара, а имаће и обостране пешачке и бициклистичке стазе. Конструкцију над водом држаће три једнострука пилона од по 30 метара висине са 11 косих затега у паровима.
У 2045. години преко 50.000 возила на дан
Према приложеним студијама и елаборатима, процењено је да је друштвена корист од новог моста за скоро трећину већа од његове цене од 175,5 милиона евра. Саобраћајне анализе показују да би новим мостом у 2045. години могло да иде више од 235 градских аутобуса уколико буде преусмеравања јавног градског превоза. Ткође, процењено је да ће 2029. године мостом пролазити 38.500 возила дневно и око 52.700 возила дневно 2045. године.
Уједно, процењено да ће те 2045. године све кружне раскрснице имати довољну пропусну моћ, осим две: на Булевару патријарха Павла и уУлици хероја Пинкија. Ипак, напомена је да се оне касније могу додатно унапредити.
Сем новог моста биће изграђен и преостали део Булевара Европе до Дунава, дуг 1.130 метара. На новом делу булевара биће изграђене још две кружне раскрснице на укрштањима са улицама Хероја Пинкија и 1.300 каплара, односно Сима Матавуља, док ће на сремској страни бити такође кружни ток на укрштању са Карађорђевом улицом, путем Беочин - Сремска Каменица и обилазницом око Сремске Каменице. Тако ће, овим пројектом бити изграђено укупно 3,2 километра саобраћајница у вези с мостом и 3,75 километара градских саобраћајница са четири кружне раскрснице.
Са бачке стране, на мост ће се моћи попети с Булевара Европе код укрштања са Улицом Тоне Хаџића, док ће за саобраћај из попречних улица служити шест улазно-силазних рампи дугих стотинак метара и четири пешачко-бициклистичке спиралне рампе. По две рампе за бициклисте и пешаке повезиваће мост са Рибарским острвом и Каменичком адом.
На сремској страни мост ће излазити на кружни раскрсницу са одвојеним десним скретањима у свим смеровима, који воде ка Беочину, Сремској Каменици и ка будућем Фрушкогорском коридору. Пројектована брзина на мосту износи 80 км/х, а преко њега неће ићи тешки теретни саобраћај, али је остављена могућност да преко њега иду градски аутобуси.
Стручњаци од новог моста очекују да смањи оптерећење на Мосту слободе за око 40 одсто, а на Варадинској дуги интензитет би требало да буде преполовљен. Уз то, растеретио би се саобраћај на Булевару ослобођења од Дунава до Футошке улице.
С. Крстић
Фото: „Дневник”
