Све је почело 12. фебруара 1922. када је у хотелу „Царица Јелисавета“ (данашњем „Војводина“) основан популарни НШК на иницијативу угледних грађана, Јована Рајковића, који је био и први председник клуба, Жарка Огњановића, сина Илије Огњановића, и Бошка Мештеровића. Оно што се чува као посебна драгоценост јесте оригинални записник са оснивачке скупштине, исписан руком.
Осим што је у првом веку постојања био учесник и организатор многобројних великих турнира и манифестација, од којих је потребно издвојити непроцењив допринос реализацији 29. Шаховске Олимпијаде 1990. у Новом Саду, исто су тако вредни и резултати чланова. У мушкој конкуренцији клуб је екипни државни првак био пет пута, вицешампионских титула је шест, док се треће место освајало у пет наврата. У витринама је и 17 пехара са државног Купа, од којих су осам шампионских, седам у мушкој категорији и један у женској, када су Душица Чејић-Иванишевић и Љубица Живковић 1979. године биле најбоље на простору СФРЈ. Успех на међународној сцени забележен је 1976. године. Екипа у саставу Иван Буљовчић, Антон Деже, Љубиша Јовић, Милан Илијћ, Красоје Нотарош и Младен Гулан, победила је на Митропа купу (Средњоевропски куп).
Многобројни су и појединачни подвизи. Сениорски прваци државе били су чувена Милунка Лазаревић, Амалија Пихајлић, Оливера Прокоповић–Бјелајац, Љубица Живковић, Петар Поповић, Мирољуб Лазић, Александар Ковачевић и Златко Илинчић.
Док су били чланови НШК-а, Милунка Лазаревић, Петар Поповић, Томислав Ракић и Иван Буљовчић освајали су медаље као сениорски репрезентативци. Поповић је био и други на светском омладинском првенству, Драган Шолак трећи на јуниорском европском, док је Мирољуб Лазић био пионирски шампион света.
Најпознатије женско име у Новосадском шаховском клубу свакако је велемајстор Милунка Лазаревић (1932–2018). Прве потезе направила је у овом клубу, одакле је кренула ка врху југословенског и светског шаха. Као чланица НШК била је вишеструка сениорска државна првакиња.
Новосадски шаховски клуб је кривац што су у Српску Атину долазила бројна светска имена игре на 64 поља. Као најстарији клуб у Србији и региону, посвећен организатор и истрајан у школовању нових генерација, увек је чувао велики углед који је надалеко премашивао границе наше земље, а на уласку у други век, наставља исто да чини.
Новосадски шаховски клуб је богату традицију употпунио додељивањем признања својим члановима, али и онима који су доприносили раду клуба и развоју древне игре. Највећа признања су „почасни члан“ и „заслужни члан“. За прво су критеријуми увек били изузетно високи, тако да је у 10 деценија клуба ово признање припало малом броју истакнутих домаћих и чувених светских играча, који су сви боравили у просторијама клуба у Српској Атини. Међу одабранима су највеће име у историји српског шаха, Светозар Глигорић, те светски прваци Анатолиј Карпов, Борис Спаски, Михаил Таљ, Александар Аљехин и Маја Чибурданидзе, па Љубомир Љубојевић, Бора Ивков, Александар Матановић, Бора Костић, Милунка Лазаревић, Божидар Ивановић, Геза Мароци и Флоренсио Кампоманес.
Кристина Бугарски
