Новосађани се слажу да се највише купују пилеће бело месо, као и крилца, батаци и карабатаци, а од свињског меса најчешће крменадле, ребарца и млевено. У знатно мањој мери продаје се и јунетина, која даје посебан укус при кувању супе или спремању чувене сарме што ће се у наредном периоду све више чинити.
Погодна за брзо спремање и најчешће омиљена деци, пилетина је обавезна у свакој месари и супермаркету. За килограм целог пилета потребно је издвојити од 170 до 290 динара, а често се могу пронаћи и батак и карабатак, запаковани заједно, по 240 динара. За килограм пилећег белог меса, у зависности од тога да ли је с костима или без њих, треба платити између 380 и 540 динара. Килограм батака кошта 350, а крила 230 динара. За кување домаће супе потребна су нам и пилећа леђа, а она се у месарама могу пронаћи за 95 динара.
За свињећи бут грађани би требало да издвоје од 475 до 500 динара, а килограм свињског кареа и врата кошта 445, док се килограм димљеног свињског врата цени 790 динара. Чест додатак чорбастим, куваним јелима, или пак свеже печена ребарца, могу се пронаћи по 435 динара килограм. Љубитељи роштиља и породичних окупљања могу пронаћи роштиљ-кобасице по 425 до 560 динара килограм, као и сланину, чија је цена 395 динара. Млевена свињетина кошта од 389 до 495 динара.
Прилика да видимо сухомеснате производе у корпи купца је свакодневна. Било да је део доручка или сласног сендвича, често их пазаримо, како у месарама, тако и у супермаркетима. За килограм сушене сланине потребно је издвојити од 800 до 1.190 динара, док чајна кобасица кошта 940 динара, а цена кулена је од 1.100 до 1.318.
Кобасице за кување, као и виршле у ринфузи, могу се купити по ценама између 190 и 300 динара, у зависности од тога да ли је у питању месара или маркет.
Од јунећег меса, најчешће се купују груди, по 450 динара, ребра коштају између 450 и 550, а млевено месо од 650 до 700. Цена јунеће крменадле по килограму је 590, врата 700, рибића 750, а бута 739 динара.
Д. Андулајевић
фото: „Дневник”
АНКЕТА:
ГДЕ ПАЗАРИТЕ МЕСО?
Саша Топић,
студенткиња:
– Не купујем месо толико често јер сам студент и када долазим у дом, доносим намирнице од куће. Најчешће једем пилетину и када треба да је купим, најрадије одем у месару. Иако су цене више него у супермаркетима, мислим да је месо ипак свежије, а то ми је битно пошто не желим да једем покварену храну.
Милан Иван,
балетски играч:
– Често купујем месо и задовољан сам ценама. Месаре су специјализоване за производњу меса и месари радо помогну купцима у одабиру па у њих имам највише поверења. Купујем пилетину јер само њу једем. Мислим да је куповина меса од приватних домаћинстава најбоља опција јер је све свеже, домаће и сигурно.
Славко Јовановић,
радник:
– Месо није ни скупо ни јефтино, цене би могле бити боље, те сам релативно задовољан. За свакодневне потребе најчешће купујем свињетину, а јунетина је најскупља. Претежно купујем у месарама јер сматрам да у супермаркетима месо стоји дуже, а и сумњиво ми је порекло меса у великим компанијама.
Сања Радивојевић,
студенткиња:
– Сматрам да месо и није толико скупо, за моје потребе цена је одговарајућа. Углавном купујем пилетину, и увек то чиним на истом месту. Када упоредим цене меса у маркетима и месарама, пре ћу одабрати маркет, који је јефтинији и доступнији. Нисам приметила посебну разлику у квалитету.
Д. Андулајевић
