Реч је о објекту од непроцењивог културно-историјског значаја, не само за Нови Сад већ и Србију, који је управо из тог разлога 2013. године, по одлуци Владе Републике Србије, проглашен за споменик културе и представља део заштићене околине Просторне културно-историјске целине “Петроварадинска тврђава са подграђем”.
Из Завода за заштиту споменика културе Града Новог Сада најављују да је ове године планирана обнова 14 објеката у Петроварадину и на тврђави, укључујући и Шпилерову кућу, те да је за тај пројекат републичко Министарство културе и информисања определило 300 милиона динара и у току је израда техничке документације.
У Заводу подсећају да су за Шпилерову кућу и њену околину утврђене мере заштите, те да је у току тог поступка објекат био у стабилном стању. Осим тога, наводе да је њихов стручни тим, на захтев власника, 16. октобра прошле године, изашао на терен и том приликом је констатовано да је изглед објекта резултат различитих фактора: старости, небриге и неодржавања, као и неодговарајућих захвата и интервенција. Надлежни објашњавају да је уочене недостатке и оштећења могуће санирати, односно отклонити предузимањем свеобухватних мера заштите, у складу с конзерваторско-рестаураторским условима, које утврђује Завод.
На захтев странке, 29. јануара 2020. године, донети су конзерваторско-рестаураторски услови за предузимање мера техничке заштите, и у тим документима је прецизно описано у којој мери, од ког материјала и на који начин власник, по одговарајућим принцима и прописима, може обављати радове на објекту. У Заводу наглашавају да је странка упозната са садржајем тих докумената и наводе да су, такође на захтев странке, издали сагласност на Предлог препарцелације катастарских парцела 790/4 и 791, чији делови улазе у заштићену околину споменика културе, односно Шпилерове куће, која се налази на катастарској парцели 790/1 КО Петроварадин. Тим предлогом су, како кажу, обухваћени делови поседа у границама и површини заштићене околине споменика.
Иначе, по јавно доступним подацима на сајту Катастра, на парцели 790 убележено је неколико власника, од којих је део објекта површине 144 квадрата власништво фирме “Кафа добро јутро” доо из Новог Сада. У том документу је као терет наведена забележба својства културног добра, али пише и да је 28. јануара ове године покренут поступак за упис хипотеке.
Коментаришући наводе из медија и с друштвених мрежа о томе да власници намерно остављају Шпилерову кућу да пропада, Новосађанка Д. В. каже да је такав однос према историји недопустив, уколико је то истина, и пита се шта ће остати за будућа поколења. Сличног су мишљења и грађани Петроварадина с којима је екипа “Дневника” јуче разговарала. Огорчени становници сремске стране града кажу да је власник морао знати у шта се упушта када је куповао објекат, имајући у виду да је реч о заштићеном споменику културе. Истичу да нема смисла да кућа старија од Петроварадинског шанца, односно данашњег Новог Сада, пропадне, како би на том месту никла вишеспратница.
Скривена у уским петроварадинским сокацима, Шпилерова кућа, која представља непокретно културно добро, успела је да опстане кроз векове, након што су је, по доласку у Петроварадин, изградили језуити (исусовци) у периоду од 1693. до 1773. године. Претпоставља се да је служила као летњиковац, а по новијим истраживањима – као школска зграда и слободно се може сматрати једним од највреднијих објеката из времена барока. Назив је добила по власнику из прве половине 20. века Тибору Шпилеру, чиновнику у ДТД-у, који је желео да у њој оснује музеј. Иако је кућа названа по њему, у њој није никада живео, већ су ту боравиле његова мајка и сестра. Након национализације, породици је припао део стамбеног простора, а Шпилер је наследио колекционарске збирке.
Кућа издужене правоугаоне основе, која је проширена на левој страни уличног дела, увучена је у односу на закривљени сокак. Спољни део објекта, једноставне форме, покривен је бибер-црепом, а можда најупечатљивији део представља зидана капија с две велике камене кугле при тлу. Необично је што је, упркос стотинама година, унутрашњост објекта успела да одоли зубу времена, те остане релативно очувана. Најрепрезентативнија је „велика сала”, смештена у средишту куће, квадратне основе, с једоставном сводном конструкцијом, коју чине четири широка лука, која се сусрећу над средиштем простора. На том месту у трему налази се розета, а на равним површинама у четири угла је по орнамент: асоцијација на Малтешки крст, квадрат с витражом, круг с мотивом Сунца и још један кружни украс који је, нажалост, изузетно оштећен. Кућа има и велики подрум од пет просторија, а улаз је из дворишта.
Општи утисак је да је барокно здање велике културне и архитектонске вредности, које сведочи о историји и развоју нашег града, остало скрајнуто и заборављено. Најстарија кућа у Петроварадину, мора бити сачувана по сваку цену, сагласни су мештани тог насеља, и предлажу њено реновирање, те истичу да објекат, имајући у виду његов историјат, има потенцијал да постане мали музеј.
Ј. Вукашиновић, С. Ковач
Фото: В. Фифа
