– Први корак у случају заглављивања у лифту је позивање предузећа које је задужено за одржавање лифта – казао је
директор ЈКП „Стан” Иван Радојичић. – Налепница с контакт-телефоном најчешће се налази у кабини лифта, а може се позвати и управник стамбене заједнице.
Дугме за аларм по прописима мора постојати у сваком лифту и бити у функцији, а оно се контролише током редовних месечних сервиса лифта.
– У случају да путник уз себе нема телефон, а дугме за аларм није у функцији, најважније је не паничити – рекао је Радојичић. – Корисник лифта би у том случају требало да покуша да дозове неког од станара, који ће потом позвати лица обучена за спасавање.
Кварове могу уочити и сами путници, те би на сваки неуобичајен звук, попут шкрипе, пуцкетања, трескања и љуљања кабине, лифт требало зауставити и изаћи из њега, а то пријавити управнику стамбене заједнице.
Од тренутка пријаве квара и заглављивања, екипе ЈКП „Стан” одмах крећу у интервенцију, те им је, по речима директора Радојичића, потребно око 15 минута за долазак на пријављену адресу. Дежурне екипе ЈКП „Стан” раде непрестано и могуће их је позвати на број кол-центра 0800/300-330.
– Ситуације са заглављивањем лифтова нису толико честе, дешава се свега неколико случајева у току једног месеца. Редовно одржавање, без обзира на старост, знатно продужава век трајања лифтова, као и њихову безбедност – објаснио је Радојичић.
По речима мастера психологије Анђелије Симић, ситуација заглављивања у лифту није пријатна јер је у питању мали простор, а они природно стварају непријатност код људи.
– У реду је уплашити се, међутим, страх да ћемо заувек остати у лифту, угушити се и умрети, нема реалну потпору – казала је Анђелија Симић. – Свима бих саветовала да се у таквој ситуацији ослоне на здрав разум, који ће вам казати да ћете врло брзо бити на слободи.
Осим позивања дежурних лица, потребно је практиковати дисање које смирује, што је, како је Анђелија Симић објаснила, удах на нос и издах на уста, све док се физиолошки не умиримо. У лифту има довољно ваздуха, те је важно не отварати га, не искакати из њега и слично.
– Уколико је за помоћ потребно више времена, пожељно је и преусмерити пажњу, пустити музику, прочитати неки чланак, или прелистати почетну страну неке од друштвених мрежа – рекла је Анђелија Симић. – Ако особа с којом сте заглављени почиње да паничи, потребно је упутити је на правилно дисање, уверити је да је помоћ на путу и да ће ускоро изаћи из лифта.
Д. Андулајевић
