Судски вештак за област психијатрије др Снежана Попов се изјаснила о свом налазу и мишењу и навела да је оптужени у тренутку инкриминисаног догађаја био у стању високог степена страха и да при психолошком тестирању код њега нису утврђене сколоности ка агресивности.
„Сматрам да се ради о битно смањењеној способност да у тренутку извршења схвати значај дела и да управља својим поступцима“, оценила је јуче на рочишту др Снежана Попов.
По њеном мишљењу, афективно стање достигло је висок степен, који компромитује психичке функције, док се догађај одиграо у веома кратком периоду, у секундама или можда минутима.
„Процена је да су код њега биле компромитоване функције мишљења и логичног расуђивања. Сматрам да у он у том тренутку није размишљао о томе како ће повредити оштећеног и који део тела. То се дешавало без рационалне и интелектуалне обраде. Особа у таквом стању у том тренутку генерално зна да ножем може неког повредити, али то афективно стање деформише рационално и логичко расуђивање, не искључује га, али, подсећам да је сам догађај трајао свега неколико секунди, односно врло кратко“, рекла је др Попов.
На питање заступнице оптужног акта заменице вишег јавног тужиоца (ВЈТ) Јелене Стојаковић Мустакас да објасни како то да је окривљени побегао када је био у таквом стању, др Попов је изјавила да се ради о инстиктивном реаговању и афективном стању страха јаког интензитета.
„Нема се времена за размишање у таквим ситуацијама, ни код интелектуаца, нити код мање интелигентних људи. Ради се о афективном стању високог интензитета, присутном у тренутку повређивању оштећеног. Оно не може одмах да прође. Ако прихватимо да је у време критичног догађаја био у таквом стању, односно страху највишег интензитета, могуће је да је сматрао да је такво реаговање једина могућност. Оставио је потом возило и узео такси да би га одвезао из града на сигурније место. Окривљени се, по својим речима, није јавио лекару у Новом Саду јер се бојао да ће тамо срести остале актере у догађају“, рекла је др Попов.
Заступница оптужног акта је изнела примедбу на такав налаз и мишљење, односно на јучерашње изјашњење вештака о њему, и предложила суду да нареди ново контролно вештачење, што је веће судије Калаyије прихватило. Заправо, стање урачунљивости је посебно битно због квалификације дела, односно процене да ли је окриљени био свестан тога да повреде наноси у део тела где су витални органи.
Вештак за судску медицину јуче је рекао да се ради о „седмочином” ударању преметом по телу, па би то вукло на промену кривичног дела на наношење тешких повреда, за шта је запрећена знатно блажа казна.
Подсетимо, окривљени Ракоњац на претходном рочишту половином претпрошлог месеца, није могао да се сети какав предмет је дограбио и одакле и да ли је њиме махао испред ноћног клуба на Булевару Михајла Пупина кад је убо радника обезбеђења ноћног клуба Андија Ђ, који је ушао у сукоб с његовим припитим братом од тетке Миодрагом Ц, пристиглим из Шведске, где живи, а кога је поменути редар у једном тренутку после расправе тукао.
По оптужници, у том обрачуну повређени редар Анди Ђ. је задобио убодну рану, односно повреду услед које је могла наступити смрт.
Ракоњац је том приликом изјавио да је у тренутку самог догађаја помислио да му је брат мртав, те да се тада бојао за његов и свој живот.
Наставак суђења заказан је за 4. септембар, када се очекује изјашњење судских вештака Клиничког центра Војводине и преглед снимака видео-надзора с места догађаја.
М. Вујачић
