Увертиру за све представљало је и предавање „Рађање научнице“, које је уприличила председница Удружења научница Србије „Срна“ др Сања Кузмановић Подунавац.
- Ово је друго у низу предавања у оквиру циклуса „Са научницом на Ти“, а циљ удружења је да, кроз серијал научних предавања, широј јавности демистификује науку, покаже колико је она значајна за ширу друштвену заједницу, али и да на тај начин промовише, пре свега, наше младе успешне научнице и да то буде вид промоције науке међу младима који ће, верујем, пожелети да крену тим путем – објаснила је др Сања Кузмановић Подунавац. - „Рађање научнице“ је моја омиљена тема, често говорим о томе, као и о улози удружења. Већ трећу годину заредом организујемо конкурс за израду малих научних радова, на који нам се пријављују девојчице из основних школа, али има и дечака. На тај начин их постепено уводимо у чаробни свет науке. Међутим, улога Удружења научница Србије „Срна“ није завршена тиме што заинтересујемо девојчице да крену путем науке, већ их касније оснажујемо и храбримо да на том путу остану. Те младе жене заиста много могу да допринесу овом друштву.
Сам појам бактерија јесте нешто чега се људи боје и не могу да замисле да оне могу бити и од користи. Др Оља Шовљански показала је, у оквиру свог предавања "Дунавске бактерије - инжењерке будућности", да је то могуће, а с друге стране публици је открила неоткривене моћи реке Дунав и начин на који наука може то да употреби.
- Суштински, тема данашњег предавања јесте научна идеја и иновација, која је награђена Европском наградом „Данубиус“ за младе истраживаче, који се баве унапређењем дунавског региона – истакла је др Оља Шовљански. – Ово је уједно прва прилика да се широј јавности представи то како бактерије које нас окружују, а ми смо их изоловали из реке Дунав, могу да помогну инжењерским системима у прављењу унапређених материјала, који имају дужи животни век захваљујући тој бактеријској активности. Иза тога се заправо крије примена бактеријских ћелија у редовне материјале, као што су цемент или бетон, а бактеријском активношћу долази до продуженог животног века те конструкције, јер се пукотине попуњавају на микронивоу. Самим тим не долази до деструкције материјала, он има дужи животни век, као и концепт зелене технологије и дуже траје, једноставно је за нашу будућност и наш квалитетнији живот једно од бољих решења, као материјал за грађење инфраструктурних стамбених јединица и слично.
Живимо у свету који има много горућих проблема, сматра др Шовљански. Један од њих је, наводи она, чињеница да се грађевински материјали користе прекомерно и доприносе великој емисији угљен-диоксида.
- Када бисмо стварали зелене материјале, који би дуже трајали, не би било потребе за њиховом поправком, чиме бисмо осигурали једно здравије окружење у интеракцији између природе, човека и грађевинских материјала. Зато је важно да се људима представи тај концепт, да се ослободе страха живота са микроорганизмима, и ја ћу се потрудити да, кроз причу о дунавским бактеријама, бар мало томе допринесем. Моја порука људима је да је потребно да сагледамо све друге аспекте, да у широј јавности подижемо биотехнолошку свест, за шта смо ми, као биотехнолози, задужени, али исто тако потребна нам је отвореност јавности ка таквим идејама и њиховој примени - – поручила је др Оља Шовљански.
Б. Павковић
