Законом о финансирању политичких активности, предвиђено је да се кампања може финансирати како из приватних тако и из јавних извора, а када је у питању новац из буџета он се распоређује по систему - 40 процената пре гласања (аванс), а 60 одсто за оне који освоје мандате.
Немања Ненадић из Транспарентности Србија рекао је за Танјуг да би према пројекцијама аванс могао да износи укупно око 450 милиона динара, али се још не зна на колико делова ће бити та свота подељена што зависи од броја листа које буду проглашене.
Уколико би се пријавило 19 листа колико их је било на изборима прошле године, реално би било да по једној листи аванс износи око 24 милиона динара, односно 205.000 евра, додао је Ненадић.
"Толико би се расподелило десетак дана пред изборе уколико буде тачно 19 изборних листа као прошле године. Аванс ће вероватно ипак бити нешто већи, јер су се неке странке које су 2022. наступале самостално сада удружиле у коалиције", објаснио је Ненадић.
На питање да ли је то довољно за трошкове кампање, Ненадић каже да иако то није мали новац оглашавање на ТВ станицама и путем билборда или организација скупова су скупи.
"Буџетски аванс би могао да буде довољан или чак више него довољан само у случају појединих странака националних мањина које кампању ефективно воде у малом делу земље и оглашавају се само у локалним медијима где су цене ниже", објаснио је он.
На питање на колико новца могу да рачунају странке које освоје мандате, Ненадић каже да је тај податак већ сада познат и да ће свака странка добити тачно 2.742.600 динара или око 23 хиљаде евра за сваки освојени мандат.
"Битно је нагласити да тај новац представља накнаду трошкова изборне кампање, и да би свака странка, коалиција или група грађана која је у стварности имала мање трошкове морала да врати разлику у буџет", рекао је Ненадић.
Ненадић је навео да ће на овим изборима, рачунајући и очекивани буџетски аванс, листа која "једва" пређе цензус добити из буџета најмање 46 милиона динара, односно близу 400 хиљада евра.
"Са освојених 15 мандата би сума нарасла до 65 милиона динара или 550 хиљада евра, на 50 мандата то би било 162 милиона динара или 1,37 милиона евра, а за 100 мандата близу 300 милиона динара, односно преко 2,5 милиона евра.
Закон о финансирању политичких активности предвиђа да се средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање обезбеђују у години у којој се одржавају редовни избори, у износу од 0,07 одсто пореских прихода буџета Републике Србије, пореских прихода буџета аутономне покрајине, односно пореских прихода буџета јединице локалне самоуправе, за годину за коју се буџет доноси.
У случају одржавања ванредних избора, надлежни органи су дужни да обезбеде иста средства.
У закону се наводи и да се средства у висини од 40 одсто распоређују у једнаким износима подносиоцима проглашених изборних листа који су приликом подношења изборне листе дали изјаву да ће користити средства из јавних извора за покриће трошкова изборне кампање.
Ова средства уплаћују се у року од пет дана од дана доношења одлуке којом се утврђује збирна изборна листа, оном политичком субјекту који је положио изборно јемство.
На питање каква су искуства од прошле године, односно да ли су странке спремне да положе јемство за добијање средстава из буџета, Ненадић каже да се већина политичких субјеката одлучила да положи изборно јемство – хипотеке на непокретности виђенијих чланова, готов новац.
Када је реч о приватним изворима финансирања, према актуелној одредби, у изборној години, појединац може да уплати странци највише 20 просечних нето зарада из претходне године, око 1,5 милион динара на овим изборима, а фирма три пута више – око 4,5 милиона динара.
Ненадић је објаснио да прилози многих правних лица нису уопште допуштени и навео да то не могу да чине предузећа у власништву државе, фирме које производе акцизне производе, организују игре на срећу или дугују за порез.
"Треба имати у виду да се као прилог рачуна и било која бесплатна услуга или нетржишни попуст", додао је Ненадић.
Иначе, на буџетски аванс као главни или једини извор финансирања рачунају само оне парламентарне листе или председнички кандидати, које немају никаквог озбиљног изгледа да досегну цензус, али ипак могу да обезбеде подршку један одсто бирача, односно 0,2 одсто за мањинске странке.
"Ко ни то не успе, мора да врати добијени новац у буџет, или му се наплаћује положено изборно јемство", рекао је Ненадић.
