Историјски датуми из устаничке борбе за национално ослобођење 1804. године и доношење Устава Србије из 1835. године, поставили су темељ за признату, уређену, модерну, грађанску и јаку српску државу, наводи се у честитки Министарства.
Свим грађанкама и грађанима наше земље служи на част и понос чињеница да је Србија имала снаге да упркос тешким историјским околностима Сретењским уставом обасја тадашњу Европу најлибералнијим уставним идејама тог времена. Почетком XIX века Србија је кроз перо лекара и дипломате Димитрија Давидовића у свој највиши правни акт уградила и поглавља која се позивају на Декларацију о правима човека и грађанина, чиме је између осталог утврђено да ''Сваки Србин има право бирати начин живљења свог по својој вољи, само који није на општенародну штету“, наводи се у честитки.
Уверени смо да нас све заједно историја и живот наших предака неисцрпно мотивише и обавезује у великом данашњем послу борбе за животну равноправност жена и мушкараца у свим областима нашег друштвеног и привредног живота, за изградњу модерног друштва једнаких могућности, за остваривање права и слобода свих, за друштво слободе и правде које смо дужни онима који долазе после нас, као што се данас с захвалношћу сећамо многих који су градили Србију пре нас, на понос и част свих нас, додаје се у честитки Министарства.
