Сесија је сазвана на захтев Владе Србије, која је јуче парламенту упутила Извештај о преговарачком процесу са Привременим институцијама самоуправе у Приштини од 1. септембра 2022. до 15. јануара 2023. године. Како је раније најављено, седници ће присуствовати председник Србије Александар Вучић, који ће одговарати на питања посланика.
У извештају се истиче да Београд неће одустати од захтева да ЗСО буде хитно успостављена, у складу са принципима који прописују њене надлежности. Исто тако, неће одустати од овлашћења субјеката, који имају формално право да учествују у процесу њеног формирања, као и процедуре која се том приликом мора поштовати.”Сви други покушаји не само да не би били валидни, јер би представљали кршење четири споразума који регулишу питање ЗСО, већ би готово извесно смањили шансе за наставак и прижељкивани напредак процеса нормализације“, указује Канцеларија за КиМ.
Српска страна одбија сва образложења, која оправдавају Приштину што 10 година није формирала ЗСО. Ради се о базичној теми, централној и темељној тачки досадашњег дијалога, око које је осмишљена и организована целокупна идеја процеса нормализације односа. Другим речима, ЗСО је једини механизам који може да обезбеди институционални оквир за заштиту елементарних индивидуалних и колективних права, као и безбедности Срба на КиМ. Сагледавајући питање нормализације из те перспективе, апсолутно је јасно да даљи напредак у дијалогу, суштински, формално и фактички није могућ ни одржив без претходног формирања ЗСО. Због тога српска страна нема намеру да поново преговара о испуњењу онога, што јој је већ гарантовано постигнутим споразумима и чија је имплементација детаљно разрађена истим тим документима. Исто тако, српска страна има свако право да истраје на ставу да испуњење већ преузетих обавеза не може да буде условљено постизањем нових договора у оквиру дијалога нарочито у околностима у којима је Београд у доброј вери и у потпуности испунио све своје досадашње обавезе.
Влада ће, најављује се, и убудуће бити усресређена на непосредну заштиту безбедности српског народа у покрајини, као и на заштиту српских национоналних интереса, омеђених Резолуцијом скупштине о основним принципима за политичке разговоре са привременим инситутуцијама самоуправе на КиМ. Напомиње се да ће влада све инструменте деловања наставити да пажљиво мери у контексту изузетно сложеног међународног окружења у којем се дијалог одвија, као и ширих циљева приштинске стране.
Српска страна ће, како се наглашава, наставити да кроз мировну политику активног учешћа у преговарачком процесу онемогући било какав основ приштинској страни за малициозно и лажно приказивање Србије као неконструктивног и реметилачког фактора у региону. Само на тај начин могуће је и одрживо дугорочно заштитити све интересе које Србија има по питању КиМ, српског народа и свих грађана који живе у тој покрајини, али и у свим другим деловима наше земље.
Додаје се да је Београд у протеклом периоду од стране ЕУ посредника и других релевантних међународних субјеката окарактерисан као конструктивна страна у свим кризним ситуацијама. Такав приступ, подвлачи се у извештају, заснован на спремности на компромис зарад мира у региону свих грађана на простору КИМ, много је утицао да решење свих ситуација буду у интересу српске стране. У извештају се упозорава и да је опасно и неодговорно приштинско деловање довело и утицајне међународне субјекте до закључка да је напредак у дијалогу немогућ, ако се не крене са пуном применом споразума од 2011. године на овамо, а то се у првом реду односу на потребу хитног формирања ЗСО.
У закључку се наглашава да је у извештајном периоду по српску страну постигнуто објективно повољно компромисно решење кроз договор о таблицама од 23. новембра. Београд и Срби са Косова су, подвлачи се, испословали јасну и недвосмислену писану потврду Кфора да приштинске безбедносне снаге неће улазити на север без одобрења команданта Кфор и четири српска градоначелника. Исто тако, добијена је заједничка јавна изјава САД и ЕУ којом се гарантује да Приштина неће хапсити и процесуирати било којег Србина који је учествовао на мирним протестима – барикадама. Оцењује се да је, из такве перспективе, очуван и знатно унапређен кредибилитет српске стране као поузданог партнера који је посвећен нормализацији односа.
Подсећа се да се криза дијалога Београда и Приштине од 2018. године системски развијала и продубљивала, али да је током овог извештајног периода дошло до њене крајње ескалације.
- Искључиву одговорност за такав развој догађаја неспорно сносе актуелне привремене институције самоуправе у Приштини, које од доласка на власт Аљбина Куртија, у континуитету, појачавају системску дискриминацију Срба уз упорно одбијање и кршење свих договора који су до сада постигнути у оквиру дијалога - истиче се у извештају, уз упозорење да се током овог периода приштинско деловање на терену драстично интензивирало кроз брутално насиље и претње употребом насиља против Срба на КиМ.
Приштина је од септембра 2022. године, како се додаје, предузела одлучан покушај да избегне примену обавеза из до сада закључених споразума из дијалога, и да на терену наметне једнострана решења која ће максимално отежати живот и опстанак Срба у покрајини. Истиче се да о степену угроженоности Срба на КИМ сведочи податак да је у претходна четири и по месеца забележено 68 етнички мотивисаних напада, што је 25 одсто укупног броја таквих напада на Србе од доласка Куртија на чело владе привремених приштинских институција.
- То потврђују и последњи етнички мотивисани напади на Србе у које су све чешће директно или индиректно укључени, поред припадника Росу, и припадници тзв. косовских безбедносних снага – наглашава се, уз оцену да су те наоружане приштинске структуре косовско - метохијских Албанаца 6. јануара 2023. године у пуној мери потврдиле антисрпски карактер.
У тексту се подсећа и на ситуације које су довеле до тога да Срби изађу из приштинских институција, пре свега полиције и правосуђа, али и подизања барикада. Подсећа се да су они истакли да ће се у институције вратити када Приштина повуче све противправне мере поводом српских КМ таблица и када формира ЗСО.
- Нецивилизацијско поступање приштинске стране је од септембра 2022. године проузроковало више озбљних криза на терену и последично определило природу дијалога - истиче се у извештају и додаје да се дијалог користио као механизам за деескалацију криза, уместо решавања питања ради унапређења квалитета живота људи.
- Расплет криза је на крају уверљиво показао колико је дијалогу системски недостајао уравнотеженији приступ странама, јер је Приштина одустала од ескалације тек после врло директног и недвосмисленог међународног притиска – констатује се у извештају Канцеларије за КиМ.
С. Станковић
