Суд, додуше, у образложењу одлуке констатује да захтев Србије није политички, али наводи да нису испуњени сви формални услови да би био прихваћен.
У одлуци се, тако, наводи да "ма какав да је циљ ка којем се тежи или контекст злодела због којих се тражи изручење, догађаји због којих се ( Харадинај) тражи, с обизром на њихову тежину, не могу да буду посматрани као да имају политички какрактер".
“Не може се сматрати да је циљ захтева Србије политички, с обзиром да је испунила услове у вези са процесуирањем ратних злочина, што је констатовано и у извештају Европске комисије”, навео је поред осталог суд у Колмару.
Међутим, констатовано је и да би Харадинајево изручење Србији могло да узрокује "изузетно озбиљне последице по његову личност, пре свега због његове улоге у оружаном сукобу и у политичком животу Косова, као и због његовог држављанства Косова - државе коју Србија не признаје".
Суд је такође напоменуо да одлука није коначна и да се не може у целости објавити, с обзиром да француски јавни тужилац има рок од пет дана да се жали Врховном касационом суду.
У одлуци суда, најпре се констатује да су испуњени правни услови за изручење из првобитног захтева Србије, који је достављен суду 6. јануара, али да је суд прогласио неприхватљивом писану ноту коју је Србија суду доставила 1. марта:
“Србија је путем своје амбасаде проследила ноту датирану на 1. март 2017, која је примљена 10. марта 2017 - пре него што је Истражно веће, одлуком од 2. марта, наложило достављање додатних података - нова документа у оквиру захтева за изручење Харадинаја".
Даље се наводи да “нота у чијем су прилогу документа извучена из страног поступка, а која је спонтано упућена у име државе да би била прослеђена Истражном већу, представља поднесак и мора бити проглашена неприхватљивом, с обзиром на то да држава која је упутила захтев за изручење није испоштовала процедуру”, наводи се у одлуци Француског суда.
За француски суд је такође неприхватљива допуна захтева за изручење, која је суду достављен након одлуке о проширењу истраге тужилаштва за ратне злочине 5. јануара 2017. године, јер, како је наведено, не испуњава формалне услове прописане кривичним законима.
Допуна захтева, како је указао суд, није праћена ни налогом за хапшење (потерницом), нити актом који би имао ту правну снагу, за разлику од налога за хапшење (потернице) од 1. октобра 2004.
Србија је у додатним документима прецизирала да је, у складу са применом новог кривичног закона, који је на снази од 15. јанура 2012, ранија концепција кривичне истраге измењена и да истражни поступак сада спроводи тужилац, а не више истражни судија, наводи се у одлуци.
Према ставу суда, Србија је подразумевала да јој не треба нова потерница у односу на проширење истраге, јер једна већ постоји.
“Међутим, сваки захтев за изручење мора да задовољи формализам, који је обавезан кад је реч о захтеву за изручење”, наглашава француски суд.
