Тема тог састанка је била сарадња две државе у области инфраструктуре.
Изградња Фрушкогорског коридора је како је то навела Михајвовић важан пројекат за Србију за који је урађен део пројектне документације, а у наредном периоду ће се разговарати о моделима финансирања. Подсетимо, о изградњи Фрушкогорског коридора, односно брзе саобраћајнице Нови Сад-Рума априла прошле године министарка је разговарала и са делегацијом кинеске компаније ЦРБЦ. Са Кинезима је разговарано о статусу пројектне и планске документације и карактеристикама деоница на које је пројекат подељен. Тад је разматрана и могућност да се упоредо са изградњом саобраћајнице изгради и тунел за наводњавање из Дунава, тиме би се осим саобраћајног повезивања решило и наводњавање.
Потпредседница Владе Србије Зорана Михајловић је још почетком децембра 2015. године потписала са директором Института за путеве Братиславом Милићем уговор вредан 93 милиона динара за израду идејног пројекта за изградњу Фрушкогорског коридора. Пројекат је подељен у четири деонице, у претходном периоду приоритет је била ђизрада пројектне документације коју је финансирала држава, генерални пројекат је урадио Институт за путеве, а урађен је и просторни план посебне намене за тај путни правац.
Брза саобраћајница са тунелом кроз Фрушку гору важна је из више разлога. Пре свега због тога што ће захваљујући тунелу дужине 3,5 километра растеретити густ саобрајаћ кроз Ириг, где у просеку дневно прође између 10.000 и 12.000 возила од чега око 700 теретних, што годинама представља велики проблем за становнике Ирига. Коридор је осим тога важан јер ће повезати три општине Нови Сад, Ириг и Руму које имају више од 370.000 становника и око 30.000 малих и средњих предузећа. Пут даље иде ка Шапцу, Лозници и граници са Босном и Херцеговином. Дакле, брза саобраћајница је значајна не само за Војводину него и за државу, јер ће повезати Србију са Бих и Хрватском као и ширем окружењем. У перспективи биће то путни правац који ће спојити Војводину са западном Србијом као и Коридор 10 и Коридор 11 са Коридором 5 ц, правцем Будимпешта – Осијек – Сарајево – Мостар –Плоче.
Експропријација најсложенији посао
Најсложенији посао који треба да се уради након израде пројеката и набавке свих докумената јесте решавање имовинско правних односа са приватницима који на тој траси где пролази брза саобраћајница имају имање. Дугогодишња пракса показује да експропријација може да одлаже почетак иградње.
Фрушкогорски коридор ће имати четири коловозне траке широке 3,5 метра, али упркос томе сврстава се у брзе саобраћајнице а не у ауто-путеве јер неће имати зауставне траке као што то имају ауто-путеви. Саобраћајница ће простирати од Каћке петље на путу Нови Сад –Зрењанин, с ауто-путем Е-75 ће се укрштати код бензинске пумпе “Минут”. Коридор са новом саобраћајницом даље ће водити према Дунаву, затим преко Фрушке горе до ауто-пута Београд – Загреб. Брза саобраћајница ће на Сремску страну прећи преко новог моста који треба да се изгради код Цркве Марије снежне у Петроварадину даље ће водити према Буковцу преко тунела испод Фрушке горе. Тунел ће ићи према петљи за Врдник, потом ће се наставити ка Руми где ће бити изграђена
обилазница.
Кроз Фрушку 3,5 километра
Кључни грађевински објекат саобраћајнице Нови Сад – Рума биће двоцевни тунел кроз Фрушку гору који ће, својом дужиномм од 3,5 километра, бити најдужи тунел у Србији. Из визуелизације коју је урадио Петар Драгић, а према идејном пројекту Института за путеве можемо видети тачан потез путне деонице државног пута који ће омогућити бржу саобраћајну везу између Новог Сада и Руме, а самим тим и растеретити места од густог саобраћаја попут Ирига.
О коридору кроз Фрушку гору говори се годинама уназад и дуго се селио из једног нереализованог пројекта у други. Подсетимо, изградњу полуаутопута укључујући тунел испод Иришког венца је 2007. године најављивала је и бивша покрајинска власт. Изградња коридора је требала да буде завршена до 2013. године, међутим, све је остало мртво слово на папиру до доласка нове Покрајинске владе предвођене Српском напредном странком и Игором Мировићем. Сада су Покрајинска влада, локалне самоуправе и министарство грађевинарства и инфраструктуре створили услове да се крене у преговоре са потенцијалним инвеститорима.
Е. Марјанов
