Весић је рекао да је измене закона предложио Град Београд како би комунална милиција могла да буде ефикаснија у увођењу комуналног реда и како би грађани били, како наводи, заштићени од бахатости сваке врсте независно од тога да ли се ради о бахатом паркирању, гласној музици, бацању смећа ван места која су за то одређена, нелегалној градњи или непоштовању других правила комуналног реда.
Он је додао да су измене закона урађене у корист обичних грађана, поштовања комуналног реда и повећане безбедности свих грађана, првенствено најмлађих, преноси градска управа у саопштењу.
"Баш као што припадници МУП-а брину о безбедности сваког нашег грађанина и то чине одлично, тако комунални милиционери брину о сваком, најситнијем комуналном проблему, како би грађанке и грађани били задовољни. Зато и верујем да ће промена имена ова службе у комунална милиција јасније показати везу ове службе са обичним људима и доказати да она постоји да брине о томе да се живот сваког човека одвија у уређеном комуналном окружењу", рекао је Весић.
Он је додао и да ће у наредне три године свака локална самоуправа која има комуналну милицију самостално ће одредити изглед и боју униформе која треба да садржи локалне специфичности, а која ће се разликовати од полицијске униформе.
Предложени закон о комуналној милицији омогућава да се комунална милиција образује на нивоу општина као део општинске или градске управе, а укинута је досадашња одредба да се број комуналних милиционара одређује тако што на сваких пет хиљада становника долази један милиционар.
"Сада ће свака локална самоуправа сама одлучивати колико ће комуналних милиционара имати, зависно од потребе, што ће омогућити многим мањим местима у Србији, која имају мање од пет хиљада становника, да коначно образују комуналну милицију и брину о комуналном реду", рекао је Весић.
Омогућено је и да више мањих локалних самоуправа могу да образују заједничку службу комуналне милиције, што је значајно због смањења трошкова и економичности.
Весић је рекао да је досадашња одредба по којој је Београд могао да има једног комуналног милиционара на пет хиљада становника довела до тога да у целом граду има мање од 300 комуналних милиционара.
"Комунални милиционар никада није крочио у приградске београдске општине Имамо сталне захтеве грађана из многих делова града, посебно из приградских општина, за присуство комуналне милиције и сада ћемо моћи на те захтеве позитивно да одговоримо", рекао је Весић.
Београд ће по новом закону у самом граду имати више станица комуналне милиције док ће у свакој приградској општини бити основана посебна станица, а у већим насељеним местима биће основана одељења комуналне милиције.
"Тако ће коначно сви грађани Београда остварити право да живе у комуналном реду. Колико ће Београд имати комуналних милиционара зависиће од потребе града", навео је он.
Истакао да је посебно задовољан јер су новим законом уведени строжи критеријуми за запошљавање комуналних милиционера, па ће тако свако ко жели да постане милиоционар морати да испуни услове у погледу психофизичке способности, образовања, положеног испита за комуналног милиционара, али и услов да не постоје безбедносне сметње за обављање тог посла.
"То значи да комунални милиционер неће моћи да постане нико за кога се током безбедносне провере утврди да се против њега води одређени поступак или је правоснажно осуђен за дела која се гоне по службеној дужности, да је правоснажно кажњен за прекршаје из области јавног реда и мира са елементима насиља и за прекршаје из области прописа којима се уређује набавка, држање и ношење оружја и муниције", наводи Весић.
Комунални милиционари који већ раде, а многи су запослени по 10 година, мораће да испуне нове услове јер сви који раде у комуналној милицији морају да буду људи беспрекорне прошлости.
"Поред тога, нови закон омогућава бржи пријем у радни однос у комуналну милицију припадника МУП-а, јер су практично оспособљени за обављање послова и примену овлашћења комуналног милиционара на терену, са обавезом полагања теоретског дела стручног испита", нагласио је Весић.
Према његовим речима, једна од новина коју доносе измене закона је да ће припадницима комуналне милиције бити омогућен рад у цивилу искључиво по писменом налогу начелника комуналне милиције и само за послове из надлежности комуналне милиције.
"Радом у цивилу омогућава се да се ефикасније успостави комунални ред, нарочито у областима бесправног заузећа јавне површине, нелегалне продаје, нелегалног такси превоза, као и буке у угоститељским објектима. У досадашњој пракси рад у униформи се показао недовољно ефикасним јер се прекршиоци уочавањем обележених возила и милиционара на терену удаљавају са лица места, утишавају прегласну музику или други извор буке, чиме онемогућавају патролу да затекне и констатује на лицу места чињење прекршаја, што је основни услов да буду санкционисани", додао је заменик градоначелника.
Весић је истакао да ће комунални милиционари, на основу измена закона, моћи путем таблета који је повезан са градским сервером, да снимају доказе о комуналним прекршајима и тако доказују ремећење комуналниг реда, што се односи на бахато паркирање, посебно на пешачким прелазима, трамвајским шинама или у жутој траци, бацања смећа, пуштање гласне музике и друге комуналне прекршаје…
"Сви прекршиоци комуналног реда имају обавезу да поступе по налогу комуналног милиционара, што у досадашњој пракси није био случај. Ступањем на снагу новог Закона лице затечено у вршењу комуналног прекршаја ће бити дужно да поступи по усменом наређењу комуналног милиционера, а не да их они који бахато паркирају, бесправно граде или пуштају гласну музику, нападају без санкција и ругају се у лице грађанима", нагласио је Весић.
Заменик градоначелника је истакао да је једна од новина и то што се у комуналној милицији уводи Унутрашња контрола, као посебна организациона јединица у саставу комуналне милиције.
"Та служба ће имати за циљ унутрашњу контролу рада комуналних милиционара и других запослених у комуналној милицији", рекао је Весић и додао да ће ова служба кажњавати сваког комуналног милиционара који буде прекршио закон или правила службе.
Весић се посебно захвалио потпредседнику Владе и министру унутрашњих послова Небојши Стефановићу на подршци коју су он лично и МУП дали изради закона.
"Овај закон ће растеретити полицију од послова који имају везе са комуналним прекршајима и допринети успешној координацији рада полиције и комуналне милиције", рекао је Весић.
Он је напоменуо да је усвајање Закона о комуналној милицији велики корак напред у увођењу комуналног реда.
"Сада локалне самоуправе добијају инструмент да заштите грађане и уведу комунални ред. У име Града Београда могу да гарантујем да ћемо за годину дана имати значајан напредак када је у питању бахато паркирање, дивље депоније, пуштање гласне музике и други комунални прекршаји. У Београду ће се знати ред и поштоваће се закон а грађани ће бити заштићени", поручио је Горан Весић.
Влада Србије је на данашној седници усвојила Предлог закона о науци и истраживањима којим ће се обезбедити институционално финансирање науке, оснаживање института од националног значаја, механизма за оснивање нових институција, као и ефикасније праћење и оцена рада самих института.
Крајњи циљ закона је унапређење квалитета научноистраживачког рада и примена његових резултата и самим тим даљи развој иновативног друштва заснованог на знању.
Влада је на дашњој седници донела и одлуку о оснивању Института за информационе технологије Крагујевац у оквиру Универзитета у Крагујевцу.
Оснивање Института и смештањем центара и лабораторија у нови институционални оквир омогућило би сигурнију будућност научницима који су до сада остварили инзванредне научне резултате.
Такође, научни рејтинг Универзитета у Крагујевцу који би у свом саставу имао научни институт, био би несумњиво већи у европским и светским научним круговима, наводи се у саопштењу Канцеларије Владе за сарадњу с медијима.
Влада је такође дала сагласност за запошљавање сто најбољих дипломаца Медицинског факултета и 400 најуспешнијих дипломаца средњих медицинских школа у здравственим установама у Србији, како би се младим кадровима омогућило да раде и усавршавају се у својој земљи.
