По завршетку утакмице, у појединим средствима информисања, осванула је вест да Славољуб Ђорђевић више није тренер Новосађана.
Тој вести додана је и информација да су двојица реномираних стручњака његови потенцијални наследници на клупи „старе даме“.
Покушали смо да у суботу увече и у току јучерашњег дана проверимо тачност објављене информације. Из поузданих извора сазнали смо да Ђорђевић није поднео оставку, нити му је уручен отказ! Екипа је по повратку у Нови Сад добила слободне дане до уторка.
У међувремену, јавност очекује да Управни одбор црвено-белих реагује и „преломи“ решење за ситуацију која оптерећује клуб. Извесно је да ће до смене тренера, на овај или онај начин, сигурно да дође. Ко би могао да га замени, барем званично, још није извесно.
Састанак УО клуба, тврди наш извор, заказан је за уторак и тек по његовом окончању биће познато шта ће се у најближој будућности дешавати.
Четврти пораз у низу, нажалост, готово никога није изненадио. Поново је један гол у мрежи новосадске екипе био довољан да она потпише капитулацију, па је суноврат настављен. Од утакмице у Горњем Милановцу, када су саваладали Металац (3:2), играчи Војводине нису успели да затресу противничку мрежу и њихов голгетерски пост сада износи пуних 360 минута. У екипу се, било је то јасно видљиво и у Нишу, увукао немир и недостатак самопоуздања, па тешко ствара, а веома лако промашује и оно мало прилика.
Где је и до кога је кривица за то, није тешко да се претпостави, а играчи су, и поред несумњивог дела кривице, у свему највеће жртве. Посебно се то односи на млађе првотимце, који, без сумње, желе да тим заигра како би требало и како се то од њега очекује, али сами још увек немају довољни капацитет да га сами повуку ка излазу из кризе.
Возови који воде ка пласману у Европу лагано пролазе, али још нису дефинитивно побегли. Војводина је тренутно окована властитом немоћи и кристално је јасно да под хитно морају да реагују људи који је воде, на челу с председником УО Драгољубом Самарџићем.
С друге стране, навијачи новосадског клуба радикализовали су протесте против управе, којој је, самим тим, задатак постао још тежи. У центру пажње је сам клуб, старина од 108 година и потребно је да се пронађе макар минимум каквог-таквог јединства свих чинилаца, како би се бившем двоструком прваку државе што пре помогло.
После тога, биће довољно времена и за приче о одговорности сваког субјекта који учествује у његовом животу.
А. Предојевић
